Уколико Жалбено веће трибунала потврди наводе првостепене одлуке, то би била прва пресуда којом је хрватском политичком и војном врху приписана одговорност за „заједнички злочиначки подухват“.
Хрватска би због тога, како пишу тамошњи медији, могла да доживи тежак финансијски, али и морални ударац.
Уз исплату бројних одштета расељеним и протераним цивилима, та пресуда би у Хрватској могла да пољуља став о „Домовинском рату“, који у тој земљи иначе прописује и посебна саборска декларација.
Наиме, реч је о случају у којем је првостепеном пресудом Трибунала из 2013. године шест бивших високих функционера такозване републике Херцег-Босне и Хрватског савета одбране (ХВО) осуђено на укупно 111 година затвора због злочина над муслиманима у БИХ у оквиру „удруженог злочиначког подухвата“ у којем је учествовао и део политичког и војног руководства Хрватске, укључујући и председника Фрању Туђмана.
Циљ тога удруженог злочиначког подухвата, према закључку првостепене пресуде, био је успостављање хрватског ентитета у границама Бановине Хрватске из 1939. године и његово спајање са Хрватском, како би се поново остварило уједињење хрватског народа у случају распада БиХ, односно да он постане независна држава унутар БиХ тесно повезана с Хрватском.
Првостепеном пресудом из 2013. године Хашки трибунал је осудио на 25 година затвора бившег председника владе „Херцег Босне“ Јадранка Прлића.
Бруна Стојића, Слободана Праљка и Миливоја Петковића осудио је на по 20 година затвора, Валентина Ћорића на 16, док је Бериславу Пушићу изречена казна од 10 година затвора.
Том пресудом изречено им је укупно 111 година затвора за злочине против човечности, кршење закона и обичаја ратовања и Женевских конвенција у периоду од 1992. до 1994. године у БИХ.
У марту ове године, Тужилаштво Хашког трибунала затражило је од Жалбеног већа им изрекне дупло више казне и правоснажно их осуди на укупно 220 година затвора.
Како су навели тужиоци у завршној речи, злочини над босанским муслиманима су по обиму били масовни, више десетина хиљада људи премештено је из својих домова и протерано, више хиљада заробљено је и држано у тешким условима, слани су на присилни рад, при чему су неки изгубили живот.
У својој завршној речи, првооптужени, бивши председник владе „Херцег-Босне“ Јадранко Прлић је пак Жалбеном већу Трибунала рекао да је „Херцег-Босна била за Босну и Херцеговину, против прекрајања граница и за сарадњу с муслиманима“.
Тврдио је да је за време његовог деловања у владама БиХ био осигуран повратак свима који су напустили домове, као и да су евакуације вршене због потенцијалних хуманитарних катастрофа и напада „армије РБиХ, потпомогнуте муџахединима“.
Хашки трибунал раније је саопштио да је овај случај „највећи и најкомпликованији случај пред тим судом“.
Суђење је почело 26. априла 2006. године, а Тужилаштво је 2008. године завршило са представљањем својих доказа, међу којима су била и испитивања 249 сведока.
Одбрана је своје доказе представљала од 2008. до 2010. године, када је испитано 77 сведока.
Укупан број судећих дана износи 465, а завршне речи окончане су у марту 2011.
Пресуда која је изречена 29. маја 2013. има више од 2.600 страна, укључујући и издвојена мишљења двоје судија.
Ова одлука биће последња пресуда Трибунала, који ће дан касније завршити свој 24-годишњи рад.
