Интереси Вашингтона и Варшаве се поклапају — Пољска жели да до 2022. године престане да увози руски гас и, како наводе амерички медији, да се „освети Русији“, а Доналд Трамп има амбицију да што више америчког гаса прода у Европи и потисне Русију са тржишта.
Експерти из области енергетике, међутим, тврде да руски гас нема алтернативу у Европи, а такође наводе да мизерна вредност америчко-пољског уговора указује на то се овде ради о „политичкој игри“.
Петогодишњи уговор, који је пољска енергетска компанија ПГНиГ потписала са компанијом „Центрица ЛНГ“ о испоруци течног гаса из САД, предвиђа испоруку „плавог горива“ са терминала Сабине пас у Луизијани до терминала Свиноуjшће Пољској.
Уговор ће ступити на снагу 2018. године, а прецизирано је да за пет година, током трајања уговора, буде извршено девет испорука.
Стручњаци су скренули пажњу и на једну отежавајућу околност — до Свиноујшћа не могу да плове велики танкери, него само мали, капацитета 120.000 до 150.000 кубних метара, па би Пољска, ако би хтела да 11 милијарди кубних метара руског гаса замени америчким гасом, требало да прими више од 73.000 таквих танкера годишње.
Терминал за течни гас у Свиноујшћу, капацитета пет милијарди кубних метара годишње, пуштен је у рад 2015. године. Касније је Варшава саопштила да тај терминал и гасовод који ће повезати Пољску са норвешким налазиштем омогућавају земљи да буде независна од испорука гаса „са истока“.
Медији наводе да ће Варшава амерички гас плаћати по цени од 266 долара на хиљаду кубних метара, док се цена руског гаса, који је кроз гасовод „Јамал“ добијала од „Гаспрома“, креће од 195 до 213 долара. Та цена постигнута је у јуну, када је Пољска прихватила први ЛНГ танкер из САД.
„Енергетика Пољске се у великој мери заснива на угљу и то не баш квалитетном. Сада иде борба за смањење емисије у атмосферу, а Пољска све време говори о свом ’посебном положају‘, што изазива незадовољство код других земаља ЕУ, које смањују своју зависност од угља. Пољска је свесна да њој предстоји таква трансформација, добија и велику помоћ од ЕУ, а она може да затражи да трансформише енергетику. То је само један од разлога забринутости Пољске. Други разлог је тај што је Пољска изградила терминал за течни природни гас у Свиноујшћу. Капацитети тог терминала се не користе у потпуности, а треба показати да он ради у пуном капацитету. Вероватно су у Варшави рачунали на катарски гас, али он иде у Азију јер је тако исплативије. Сада Пољска због тога има главобоље. Осим тога, постоји и политички фактор, повезан са чињеницом да Пољска заправо зависи од руског гаса. Штавише, њима је потребан гас у већим количинама. Али они не могу све карте да ставе на Русију, с обзиром на политичку карту којом играју, у жељи да буду ’пријатељи‘ са САД. Такође, сва политика Пољске и њене притужбе су везане за ’Северни ток 2‘. Варшава није равнодушна према том гасоводу, чији пројекат заобилази територију Пољске, па се сада Пољаци због тога једу“, рекао је за Спутњик Владимир Фејгин, председник Института за енергетику и финансије.
Пољаци наводе да је уговор са Американцима део стратегије како би се осигурала поуздана и диверсификована испорука гаса Пољској и повезују га са њеним растућим трговинским могућностима на европском тржишту.
Према речима председника ПГНиГ-а Петра Возњака, закључивање петогодишњег уговора о испорукама природног течног гаса из САД је условљено стањем на тржишту гаса. Он је истакао да се планира још неколико таквих средњорочних уговора.
Возњак је рекао да ће већи део тог гаса бити намењен тржишту Пољске и другим земаљама Централне Европе, како би се побољшала енергетска сигурност региона у којем је руски гас историјски доминирао.
Министар иностраних послова Пољске Витолд Вашчиковски је недавно рекао да Варшава покушава да убеди друге земље да одустану од руског гаса, а такође је потврдио да Пољска неће продужавати уговор са „Гаспромом“ о испорукама руског гаса, који истиче 2022. године.
„И не само то, ми подстичемо друге државе, на пример Хрватску, да такође изграде гасни терминал у Јадранском мору, како би тај део Европе могао да добија гас из других држава“, рекао је Вашчиковски.
Пољски министар је додао да је Варшава прихватила технички програм сарадње са САД у вези са тим питањем.
Председник Пољске Анджеј Дуда навео је да земља може да постане центар преко којег би амерички течни гас стизао у Централну и Источну Европу, а о томе су Пољаци почетком јула разговарали и са америчким председником.
Трамп је тада позвао Пољску, Хрватску и остале државе које су приступиле иницијативи „Три мора“ (пројекту који повезује простор између Балтичког, Црног и Јадранског мора) да купују амерички гас.
Руски експерти објашњавају да, због жеље за зарадом, Пољска намерава да постане „главно чвориште“ кроз који ће гас одлазити у Европу и да је то један од разлога због којег се Пољаци противе руском пројекту „Северни ток 2“.
Пољаци очекују да ће природни течни гас из САД и Катара бити замена за руски природни гас, а такође рачунају и на гас из епиконтиненталног појаса Северног мора. Варшава преговара о изградњи „Балтичког гасовода“ преко Данске, која ће омогућити испоруке из Норвешке.
Руски аналитичари кажу да последњих година испоруке руског гаса на пољско тржиште расту, а да Варшава већ добија гас и из Катара, али да су те количине мале.
Према уговору потписаном 2009. године, Катар треба да испоручи свега милијарду и по кубних метара годишње током 20 година. У марту овде године, стране су се договориле да удвоструче обиме, али свеједно то се не може поредити са руским испорукама.
Руски експерти верују да идеја Пољака да Европи испоручују амерички гас неће моћи да буде реализована због повољније цене руског горива.
Како објашњавају, са постојећом продајом руског гаса у Европи и реализацијом пројекта „Северни ток 2“, њихови планови са становишта економске профитабилности немају перспективу, јер је јасно да је амерички гас скупљи.
Експерти закључују да су на неуспех осуђени сви ти покушаји довођења америчког гаса на европско тржиште у замену за руски гас.
