У те сврхе су Украјинци америчкој компанији „Јорктаун солушенс“ платили 37.000 долара, а посао је склопљен до краја године.
Како је саопштио „Нафтогас“, циљ уговора са америчком компанијом је информисање заинтересованих страна о ризицима изградње гасовода „Северни ток 2“ за развој јединственог европског тржишта гаса, а такође и о току реформи гасног тржишта у Украјини.
„Услуге ће, између осталог, обухватати организовање састанака у Конгресу и комитетима Конгреса САД, а такође и са представницима органа извршне власти у администрацији председника САД и са водећим аналитичким центрима“, стоји у саопштењу „Нафтогаса“.
У „Нафтогасу“ објашњавају да су услуге „Јорктаун солушенса“ повезане са потребом да се одговори на „све већу лобистичку кампању ’Гаспрома“‘, која се тиче промовисања изградње гасовода „Северни ток 2“. Украјинска енергетска компанија додаје, позивајући се на писања америчких медија, да је само у трећем кварталу ове године на реализацију те кампање у САД потрошено око милион долара.
„Нафтогас“ наводи и да је своје активности у САД интензивирао након обраћања 16 народних посланика, који су захтевали да се „појача рад како би се неутралисале претње енергетској безбедности Украјине у иностранству“.
Руски експерти су уверени да Украјинци таквом кампањом не могу да „помрсе рачуне“ Русима.
„Не схватам баш најбоље како ће повећање расхода на украјинско лобирање утицати на реализацију ’Северног тока 2‘. Европске државе су већ формирале политичку позицију: постоје оне које покушавају да га блокирају свим силама, али постоје и оне које се залажу за ’Северни ток 2‘ и тај став неће мењати. Дакле, украјинска пропаганда неће ни на кога утицати“, каже за Спутњик Сергеј Пикин, директор Фонда за енергетски развој.
Раније је објављено да је швајцарска компанија „Норд стрим 2“, која је у власништву „Гаспрома“, ангажовала америчке лобисте због промоције „Северног тока 2“ у Америци, а такође и да из истог разлога финансира кампању у Европској Унији.
Међутим, та улагања нису донела опипљиве резултате. У САД је, након потписивања уговора са лобистима, усвојен закон о санкцијама против Русије, а „мета“ је, између осталог, и кључни сектор руске економије — енергетика. Експлицитно је постављен задатак да се треба супротставити изградњи „Северног тока 2“.
И у Европској унији све иде ка томе. Под притиском Америке, Европска комисија се спрема да блокира „Гаспромов“ пројекат „Северни ток 2“, који треба да испоручи више гаса из Русије преко Балтичког мора директно у Немачку.
Очекивало се да ће Немачка, као највећи увозник руског гаса, бити главни лобиста градње тог тока, јер би и њене компаније од тога имале велику корист, али су немачке власти почеле да се колебају по том питању.
Пољска, балтичке земље и остали амерички сателити већ дуго тврде да се овај гасовод коси са европским енергетским циљевима, који су осмишљени тако да диверсификују снабдевање енергијом, смање зависност од Русије и остану при спровођењу гаса кроз постојеће гасоводе у Украјини.
Док, са једне стране, Вашингтон санкцијама и другим притисцима покушава да потисне Русију и „прогура“ амерички гас на европско тржиште, у Европској комисији тврде како Европи није потребан „Северни ток 2“, јер ће се наводно у будућности смањити употреба плавог горива на Старом континенту.
Међутим, експерти тврде да Европа не може без руског гаса, а да су овде посреди политичке игре.
„Мислим да ће ’Северни ток 2‘ бити реализован, између осталог и Стејт департмент САД је дао објашњење да се те санкције неће односити на уговоре који су склопљени до увођења санкција, тј. до августа ове године. С обзиром на то да су до тада били закључени и неки уговори за изградњу гасовода ’Северни ток 2‘, санкције неће утицати на одређену фазу изградње. Већи ризик доноси европска допуна Трећег енергетског пакета, која може да утиче на гасоводе који иду по дну мора, какав је и ’Северни ток 2‘. У таквом случају ’Гаспром‘ очекује тежак дијалог са Европском комисијом. Што се тиче америчких санкција, ако оне буду реализоване, то ће се одразити на трошкове пројекта. Мораће да се потроши много новца да би се заобишле рестриктивне мере, али ’Гаспром‘ је одлучан да све изведе до краја, јер је већ уложио много пара у тај пројекат. Сваком ограничењу мораће да се приступа понаособ. Међутим, не постоје безизлазне ситуације, али ће цена реализације тог пројекта бити веома велика“, сматра Пикин.
Са друге стране, покретање „Северног тока 2“ и „Турског тока“ омогућило би „Гаспрому“ да сведе на минимум транзит гаса кроз територију Украјине, пошто се та земља показала као веома непоуздан транзитер. То би, како Руси тврде, обезбедило стабилно снабдевање Европе гасом.
Кијев има уговор са Москвом о транзиту руског гаса до краја 2019. године, када Русија најављује обуставу испоруке гаса преко Украјине, чиме се доводи у питање снабдевање свих европских купаца, па и Србије. Москва је више пута говорила да не намерава да продужава тај уговор.
Украјинцима се, свакако, не губи статус транзитера гаса. Америчка амбасадорка у Кијеву Мери Јовановић је рекла да ће „Северни ток 2“ лишити Украјину прихода од транзита у износу од 2,7 милијарди долара годишње, што је око три одсто БДП-а, док је шеф украјинског „Нафтогаса“ Андреј Кобољев говорио о томе да Украјина рачуна на то да ће од транзита гаса ове године добити око три милијарде долара.
„Разумљиво је зашто Украјина хоће да уништи ’Северни ток 2‘ — да би сачувала транзит кроз своју земљу, јер јој то доноси огромне годишње приходе. Мислим да ће и после изградње ’Северног тока 2‘ бити настављен некакав транзит кроз Украјину, вероватно 15-20 милијарди кубика за снабдевање ближих суседа, на пример Мађара и оних који добијају гас кроз Мађарску. Друго питање је могу ли Украјинци да обезбеде транзит у тако малом обиму“, каже Пикин.
Кијев, упркос гасном спору са Русијом, и даље кује велике планове, а намера је да Украјина постане „главни међународни гасни хаб“. Потпредседник Владе Владимир Кистион је рекао да земља очекује повећање транзита гаса у ЕУ до 2035. на 150 милијарди кубних метара годишње.
Он је такође нагласио да ће Украјина повећати производњу гаса на 35 милијарди кубних метара годишње и извозити пет милијарди кубика гаса у ЕУ.
Међутим, да би се повећао транзит, потребно је модернизовати украјински гасни систем, а инвестиције би могле да износе неколико милијарди долара, кажу експерти. Стручњаци истовремено истичу да „без руског гаса сви ти планови падају у воду“.
„Што се тиче намере Кијева да продаје свој гас на европском тржишту, о чему је недавно говорио потпредседник Владе Украјине, то је чиста фантазија. Сва украјинска производња је намењена за унутрашње тржиште. Да би извозили гас у ЕУ, Украјина мора да уложи милијарде долара у сопствену производњу или да повећа тарифе својим потрошачима, како би смањила унутрашњу потрошњу. Другог гаса, осим руског, у Украјини за Европу нема. Тако да су те приче чиста пропаганда“, закључио је Пикин.
Кобољев је раније говорио и о томе да ће изградња гасовода „Турски ток“ учинити беспотребном јужну линију украјинског гаснотранспортног система.
„Наша јужна линија ће умрети, пошто је Турска већ закључила тај споразум“, рекао је он.
Руски медији коментаришу да Русија са Турском нема проблема у вези са изградњом тог гасовода, али да остаје питање да ли ће „Гаспром“ и Русија савладати препреке „на северу“.
