Није у Карипском мору, али је попут тамошњих Девичанских острва, по оцени Европске комисије, рај на земљи. Засад порески. Европска комисија је, како је известила агенција „Блумберг“, Србију ставила на „црну листу пореских рајева“ на којој ће се наћи са 36 земаља. Листа би требало би да буде објављена почетком децембра.
Разлоге због којих ће се и Србија наћи на њој „Блумберг“ није навео.
Шта је Србију „препоручило“ за „порески рај“ међу 91 земљом и јурисдикцијом које су биле предмет анализе ЕК?
Професор Београдске банкарске академије Божо Драшковић пре свега указује да су некада класификације које се праве доста површне. Није исто, напомиње он за Спутњик, када Србија и било која друга земља даје погодности за привлачење страних инвестиција и када земља привлачи склањање финансијског капитала на њихову територију тако што неће наплаћивати порез.
„То су различите ствари. Једна ствар је када ви привлачите инвестиције и дајете погодности да неко инвестира у реалан сектор, а потпуно је друга релација када држава даје попуну заштиту капиталу коме се не зна порекло, ко су власници који гомилају милијарде евра или долара на рачунима у разним пореским рајевима“, истиче Драшковић.
Једна је димензија када се из „пореских рајева“ капитал враћа у свет и инвестира се без опорезивања, а друго је, објашњава он, што би се, као у случају Србије, могло на известан начин сматрати сегментираним порески рајем. То су ситуације када држава, да би привукла инвеститоре попут „Фијата“, ослобађа их некога дела пореза и даје им погодности у смислу коришћења одређене инфраструктуре, или када покрива зараде одређеног броја радника. То је други начин субвениционисања који се може сматрати делом пореског подстицаја за те компаније, напомиње професор Београдске банкарске академије.
На питање у којој мери нетранспарентност власништва утиче на бежање од пореских обавеза, Драшковић истиче да је управо у томе суштина.
„Иза сваког инвестиционог фонда, иза сваког страног инвеститора, стоје конкретна физичка лица као власници. То важи и за банке и државе. Скривање тога је простор за светску шпекулацију“, истиче Драшковић.
Он сматра да би поједине земље морале да се договоре и да пред УН покрену питање успостављања регулативе која ће онемогућити постојање иједног капитала који је инвестиран а за који се не зна власник.
И у документима наше Агенције за привредне регистре морало би да буде наведено ко тачно стоји иза неке офшор компаније, ко су власници, истиче Драшковић.
На питање да ли би вест о стављању Србије на „црну листу пореских рајева“ могла да буде повод за размишљање о повећању нашег пореза на добит са садашњих 15 одсто, који је међу најнижима у Европи, он је мишљења да се то неће десити.
„Наша стратегија је била привући страни капитал са ниским пореским стопама, нарочито на добит. Прво је она била десет одсто и тиме смо се хвалили да привучемо стране улагаче. Сада је 15 одсто“, констатује Драшковић за Спутњик.
Ипак, сматра да код нас неће доћи до повећања стопе пореза на добит јер су, како каже, и ове и претходне власти у нама неким недоступним уговорима тајним клаузулама обећале да на дуг временски период неће повећавати порез на добит. Неке веће компаније које су овде инвестирале, а имају тржишну и економску моћ, спречиће то позивајући се на обећања, мишљења је Драшковић.
Аналитичар Форума независних економиста Борислав Боровић напомиње да такозвана Група за кодекс, посебна радна група ЕУ, анализира токове новца у појединим земљама и могућност утаје пореза или убацивања „црног новца“ у легалне токове.
Некада је то у Србији, подсећа он, беспрекорно радила Служба друштвеног књиговодства. Сада те контроле нема. Банке то неће да раде, јер није њихов посао а и њима је у интересу да новац што више пролази преко њих, тако да прави контролу нико не врши, каже Боровић за Спутњик.
Он каже да му је невероватно да се, рецимо, не зна порекло новца или власник фирми које купују наша предузећа. То ипак у ЕУ у највећој мери није могуће, констатује овај економиста.
Србија, по његовом мишљењу, може да буде опсервирана због недовољне контроле новца који улази у Србију.
„Претпостављам да су добијене инструкције у том смислу, али само у Народној банци Србије или Влади знају о чему се ради. Генерално, никоме не би требало да смета права контрола новца, почев од наше државе, привреде до грађана“, закључио је Боровић за Спутњик.
