Венецуелански председник Николас Мадуро одлучио је да мајора Националне гарде Мануела Кеваду именује за првог човека Министарства за нафту, као и за председника државне нафтне компаније „Петролеос де Венецуела“ (ПДВСА). „Дошло је време за нову нафтну револуцију“, изјавио је лидер Венецуеле и поручио Кевади да треба да прочисти државну нафтну компанију од корупције.
Наиме, од августа је око 50 руководилаца ове компаније ухапшено у акцији коју је државни тужилац назвао „крсташким ратом“ против корупције. Прошле недеље у Каракасу је ухапшено шест руководилаца америчке филијале венецуеланске „Ситго петролеум корпорације“, под оптужбама да су на своју руку уговарали реструктурирање дуга америчким компанијама и за то узели провизију.
Одлуку Мадура да Кевади препусти увођење реда у националној нафтној компанији западни медији карактеришу као преузимање контроле над овим предузећем од стране војске, а Кевади замерају да, као војник, нема потребне квалификације за послове које му је председник Венецуеле наменио.
Душан Васић, некадашњи амбасадор Србије у Мексику и професор Факултета за пословне студије и право, каже да нема ни говора о томе да војска преузима контролу над венецуеланском националном нафтном компанијом.
„Мануел Кевада је већ био члан владе као министар за становање и током три године на тој позицији заиста је ушао у механизам власти. Мадуро јако жели да реконструише нафтну индустрију и да у ову компанију уведе ред тако што ће довести човека који се већ показао као врло способан менаџер, јер је стамбена изградња у Венецуели оживела. Зато је Кевадин избор тешко доводити у питање са становишта његове стручности и са становишта да сада војска преузима власт. Далеко од тога“, објашњава Васић за Спутњик.
Збигњев Ивановски, шеф центра Института Латинске Америке Руске академије наука верује да је именовање Мануела Кеваде за председника компаније „Петролеос де Венецуела“ повезано са општом унутрашњом политичком кризом.
„То што је он војно лице даће му одређену тежину и он ће у компанију можда увести дисциплину до одређеног степена. Није усамљен случај да војно лице на челу компаније може да заведе ред. Почетком двехиљадитих на челу компаније ПДВСА је такође био генерал, тако да искуство у том смислу постоји, али сам успех зависи од конкретне особе о њеног залагања“, оцењује Ивановски за Спутњик.
Према речима професора Васића, компанија „Петролеос де Венецуела“ је најзначајнија државна компанија, јер је чак 96 одсто укупног националног извоза резултат управо њеног рада.
Међутим, приходи ове компаније су у драстичном паду јер производња сирове нафте из године у годину опада, готово се преполовила у односу на 2008. годину. Такође, пад цена нафте на светском тржишту узроковао је повећање дуга ове земље према иностранству, па је Мадуро принуђен да реформише нафтни сектор и да најважнију компанију, коју грађани ове земље доживљавају као свој понос и „срце Венецуеле“, подигне на ноге.
То се међутим, појашњава Васић, не допада америчким банкама које тренутно у највећој мери финансирају пројекте и позајмљују средства венецуеланској националној нафтној компанији.
„Њихова зарада на кредитима је 15 посто на годишњем нивоу, а јасно је да је реч о огромним сумама које се пребацују у САД ако претпоставимо да је један кредит милијарду долара. Зато је циљ Венецуеле да нађе додатне изворе финансирања, а они се највише налазе у Кини, а затим добрим делом и у Русији“, каже Васић.
Апсурдно је, напомиње професор, то што Американци толико желе да смене Мадура, а у Венецуели заправо јако добро послују и остварују велике зараде.
„Њихов интерес је да не дозволе никоме другом да уђе у тај простор, јер они Венецуелу сматрају својим ’задњим двориштем‘ и љуте се када неко други ’закуца‘ на та врата“, примећује Васић.
Према његовим речима, један од основних проблема Венецуеле је недовољно страних директних инвестиција, посебно у областима инфраструктуре и прераде нафте.
„Финансијери са Запада су у том смислу уздржани и послују углавном преко банака. Дакле, нема страних улагања и инсистира се на кредитима, што резултира тиме да у Венецуели непрекидно расте задуженост, уместо да расте производња. Сада, када Мадуро жели да се некако извуче из тог врзиног кола, са Запада стижу критике попут ових — да војска наводно жели да преузме контролу над националном нафтном компанијом“, закључује Васић за Спутњик.
