Хронични недостатак новца у државној каси Влада Црне Горе планира да надокнади додатним стезањем каиша, па се само од пореза и доприноса очекује приход од 1,6 милијарди евра, што је за 160 милиона више него што је био план за 2017. годину.
Истовремено, буџетски мањак од око 300 милиона евра који недостаје за покриће трошкова, држава поново планира да обезбиједи новим позајмицама и кредитима.
Економски аналитичар и посланик Александар Дамјановић за Спутњик оцјењује да попут предходних година, и буџет за 2018. годину Влада Црне Горе планира уз претпоставку постојања високог нивоа сиве економије од „најмање 30 одсто“, а чему ће, сматра он, у највећој мјери допринијети планирано повећање акциза на дуванске производе и цигарете.
„Познато је да се само на сивом тржишту цигарета као акцизне робе губи тридесетак милиона годишње због постојања сивог тржишта, шверца и високе корупције. Дакле, ту говоримо и о осталим приходима који се не наплаћују у мјери у којој би требало попут ПДВ-а, посебно на туристичке услуге и боравишне таксе. Пада у очи да Влада и даље планира приходну страну буџета по систему да и даље постоји висок ниво сиве економије, моја процјена је најмање 30 одсто у Црној Гори“, тврди Дамјановић.
Постојање тако високог уплива сивог тржишта, а тиме и нижих буџетских прихода, Влада Црне Горе ће, према Дамјановићевом виђењу, покушати да надокнади на два начина: новим задужењем у иностранству и додатним уштедама претежно на рачун социјалних случајева и најрањивијих слојева становништва.
„И овај буџет је дефицитаран, тако да ће се и даље више позајмљивати него што ће се враћати у 2018. години, што значи да ће се јавни дуг повећати. Он је и даље на високом нивоу и изнад законских критеријума, док са друге стране Влада стеже неке трошкове, као што су трошкови, прије свега, из области социјалних права, а да не помињем закон о мајкама, гдје је Влада направила уштеде како би терет пребацила на најрањивији слој грађана, односно, на порезе које ће директно плаћати грађани. Ту наравно мислим и на повећање стопе ПДВ-а и повећање акциза од првог јануара, као двије главне мјере за повећање буџетских прихода“, прецизира Дамјановић.
Коментаришући генерално веома тежак положај већине грађана, као и огромну незапосленост, која је у Црној Гори према званичним подацима достигла бројку од 52.000, Дамјановић каже да „суштина није толико питање незапослености, колико је суштина питање броја запослених у односу на укупно радно активно становништво“.
„Црна Гора има низак ниво формалне запослености негдје на нивоу од 150.000 грађана. Када се то упореди са бројем формално незапослених који су на бироу и када се упореди са бројем стварно незапослених, тај број је много већи, а када се упореди још са бројем издржаваних лица и пензионера, онда долазимо до фрапантне чињенице да у Црној Гори тако мали број запослених не може да изнесе укупан економски терет“, каже наш саговорник.
„Ако узмемо у обзир чињеницу да овај недовољни број запослених лица ради код једног броја послодаваца који не плаћају порезе и доприносе и ако знамо да огроман број послодаваца плаћа порезе и доприносе на минималне зараде, док један дио зараде исплаћује на руке, ми долазимо до тога да су пензиони систем и систем осталих социјалних давања дугорочно неодрживи“, закључује наш саговорник.
