Једна од одлука Већа владика је давање независности Украјинској православној цркви. Међутим, у РПЦ објашњавају да „независност“ носи технички карактер и да у суштини не мења ништа.
„Чланови Савета једногласно су подржали захтев митрополита Кијева и целе Украјине Онуфрија да издвоји посебно поглавље за УПЦ у Уставу Московске патријаршије“, саопштила је прес-служба РПЦ.
Веће владика је подржало предлог митрополита и одлучено је да се у Уставу Московске патријаршије региструје да је центар Украјинске православне цркве у Кијеву. Поред тога, Општецрквени суд ће се сада имати реч у целој Московској патријаршији, осим на територији Украјине. Те измене су, како истичу у РПЦ, у ствари само потврдиле оно што је већ био случај у пракси.
„Суштински се ништа није променило. Једноставно речено, до сада је УПЦ Московске патријаршије имала статус цркве са широком аутономијом, а сада је постала аутономна. Али, то у суштини не мења ништа. Постоје разне форме независности — постоје егзархати, постоје широке аутономије, постоје аутономије, каква је постала УПЦ МП. Канонски она је и даље потчињена Московској патријаршији у догматским и економским питањима. УПЦ МП добија од Московске патријаршије свето миро, што је од принципијелног значаја, и УПЦ остаје део Руске православне цркве, као што су и Естонска, Литванска и Јапанска. Али административна управа УПЦ Московске патријаршије се налази у Кијеву, тамо је њен центар управљања. То се може повезати са тешком ситуацијом у Украјини, како би се избегао притисак од стране кијевских власти, како би се умирили агресивни украјински националисти, који оптужују УПЦ МП што се њен центар управљања налази у Москви, каже за Спутњик Аркадиј Малер, православни филозоф“, члан Синодалне библијско-богословске комисије и Међусаборног присуства Московске патријаршије.
Кијевски митрополит Онуфриј је рекао да посебан статус УПЦ МП у Уставу Руске православне цркве треба нагласити „како би се избегле спекулације, чији је циљ подривање ауторитета Украјинске цркве у очима милиона Украјинаца“.
Митрополит је нагласио да су се у последње време активирале неке друштвено-политичке снаге које покушавају да дискредитују УПЦ МП у очима украјинског друштва.
Експерти сматрају да ће ове измене помоћи да се избегне усвајање антицрквених закона у Парламенту Украјине. Како истичу, административна структура УПЦ МП се заиста не мења, али се тиме могу избећи оптужбе на рачун УПЦ да се њен центар налази у „земљи агресора“, како пише у нацрту закона Врховне раде Украјине.
Аналитичари објашњавају да су ове измене у Уставу последица тешког положаја УПЦ МП у тој земљи. Подсетимо, у Украјини постоји једна канонска православна црква — УПЦ МП, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве. Такође, постоје и расколничке цркве — „Украјинска православна црква самопроглашене Кијевске патријаршије“ и „Украјинска аутокефална православна црква“.
УПЦ МП у Украјини трпи огромне притиске, изложена је прогонима и погромима, отимају јој се храмови, терорише свештенство и верници.
Врховна рада Украјине је још средином маја планирала да размотри два предлога закона о статусу цркава. Један од њих предвиђа да ће верске организације, чији су управни центри у државама које Кијев дефинише као „агресорске земље“, моћи да именују митрополите и епископе само уз сагласност са украјинским властима.
Русија и Московска патријаршија се у нацрту закона формално не помињу, али свима је јасно да је он уперен управо против Цркве која признаје врховну верску власт РПЦ, односно Цркве чије је седиште у „земљи-агресора“ — Русији.
„Покајничко“ писмо расколника Филарета
Ипак, највише пажње јавности изазвало је „покајничко“ писмо лидера „самопроглашене Кијевске патријаршије“ Филарета, у којем је он затражио опроштај од Архијерејског сабора Руске православне цркве због раскола у Украјини.
„И ја као ваш сабрат и саслужитељ, тражим опроштај у свему у чему сам погрешио речју, делом и свим својим осећањима, и такође од срца искрено опраштам свима“, наводи се, између осталог, у објављеном писму.
Писмо, датирано на 16. новембар, завршава се речима: „С љубављу у Христу — ваш сабрат Филарет“. На њему стоји Филаретов потпис .
То писмо је унело праву пометњу у црквеним круговима, а и шире. Док су неки аналитичари тумачили да је лидер расколничке цркве на тај начин показао спремност на помирење, па чак и уједињење са РПЦ, други су изразили сумњу у аутентичност спорног писма.
Сабор Руске цркве је поздравио тај корак у правцу преовладавања 25. годишњег раскола и позвао да се успостави црквени мир у Украјини, одустане од заузимања храмова и предузму остали кораци припреме за разговоре, а чак је образована и Комисија за преговоре са члановима „самопроглашене Кијевске патријаршије“ који су се одвојили од црквене заједнице.
Међутим, Филарет је данас сазвао конференцију за штампу у Кијеву, пошто сматра да су у Москви „изведени погрешни закључци“. Он је нагласио да се УПЦ Кијевске патријаршије никада неће вратити у Московску патријаршију, јер „ми сада имамо своју државу“. Он је такође истакао и да је спреман да води дијалог са РПЦ, али само о аутокефалности УПЦ Кијевске патријаршије.
„Ради стварања једине локалне православне цркве у Украјини ми смо пошли на то помирење“, додао је он.
Филарет тврди да је иницијатива о помирењу РПЦ и УПЦ КП дошла од Московске патријаршије, док Руска црква то негира, истичући да су „аутори писма“ сами решили да се обрате Сабору.
Филарет је рекао и да је „Кијевска патријаршија“ спремна на дијалог са РПЦ у оквиру комисије, само под условом да тема буде „аутокефалност Украјинске цркве“.
„Ми смо такође спремни да формирамо комисију, не бежимо од дијалога, али каквог дијалога? Дијалога о аутокефалности УПЦ, ако га буде, онда ћемо ићи на то. Ако је реч о дијалогу о враћању у Московску патријаршију, ми нећемо пристати, он нам није потребан“, рекао је Филарет.
Лидер „самопроглашене Кијевске патријаршије“ је још рекао да се никада неће покајати за то што је изабрао пут аутокефалности УПЦ.
Међутим, из УПЦ Московске патријаршије скрећу пажњу на то да се у писму самопроглашеног кијевског патријарха ниједном речју не спомиње „аутокефалност“.
Филарет је назвао и „обманом“ одлуку Архијерејског сабора РПЦ о томе да се центар УПЦ Московске патријаршије сада региструје у Кијеву.
„Центар те цркве се налази у Москви… Нека не обмањују народ и Врховну раду, која сада разматра закон о слободи савести, где постоји тачка о цркви, чији се центар налази у земљи-агресора“, изјавио је Филарет.
Он је такође рекао да се никада неће одрећи свог места лидера „Кијевске патријаршије“, чак и ако би то помогло дијалогу о аутокефалности.
„Нећу се одрећи до смрти“, истакао је.
Подсетимо, митрополит Филарет је 1992. године тражио аутокефалност за Украјинску православну цркву. Не добивши сагласност за то, основао је и правно регистровао такозвану „Кијевску патријаршију“. Ниједна од канонских помесних православних цркава није признала њен легитимитет.
Руски политиколози, међутим, сматрају да су услови које је Руској цркви поставила непризната „Кијевска патријаршија“ „тешко остварљиви“.
„Признавање аутокефалности ’УПЦ Кијевске патријаршије‘, односно признавање ње као једине канонске православне цркве у Украјини од стране РПЦ мислим да је немогуће. То би значило предају свих позиција РПЦ у Украјини“, сматра политиколог Павел Свјатенков.
Аналитичар такође сматра и да су „мале шансе“ да ће започети такав дијалог између УПЦ КП и РПЦ, који ће довести до превазилажења раскола, тј. уједињења УПЦ КП и УПЦ МП у саставу Руске православне цркве.
РПЦ је саопштила да се још не планира сусрет патријарха московског и целе Русије Кирила са лидером „самопроглашене УПЦ Кијевске патријаршије“ Филаретом, пошто је у Москви образована Комисија за преговоре.
„Ако преговори буду успешни, наравно да можемо да размислимо о даљим корацима“, речено је у РПЦ.
