Комисија за контролу међународних потерница у Лиону усвојила је жалбу УМНИК-а и 1. децембра 2017. године одлучила да Интерпол више неће третирати ове потернице, односно да ће их избрисати из система.
Надлежни из Министарства унутрашњих послова већ разматрају детаље ове одлуке и МУП ће упутити иницијативу надлежном Министарству правде и Тужилаштву, како би након детаљних анализа заједно припремили одговор у име Србије.
У Министарству правде Србије речено је Танјугу да Интерпол не може да укине потерницу против Харадинаја, јер је она расписана по налогу српског суда, односно Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду и она је и даље на снази.
Харадинај, додају, за Србију остаје осумњичени за најтеже ратне злочине почињене на Косову и Метохији.
Министарство: Интерпол не може да укине потерницу за Харадинаја
Интерпол не може да укине потерницу против косовског премијера Рамуша Харадинаја, јер је она расписана по налогу српског суда, односно Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду и она је и даље на снази, кажу за Танјуг у Министарству правде Србије.
Интерпол, истичу у Министарству, може само да „замагли“ потерницу, тако да она не буде видљива његовим чланицама, као што је то сада случај са Харадинајевом.
Међутим, потерница коју је расписала Србија за актуелним косовским премијером остаје на снази, као и истрага која је против Харадинаја у току, кажу за Танјуг у Министарству правде.
Харадинај, додају, за Србију остаје осумњичени за најтеже ратне злочине почињене на Косову и Метохији.
На сајту Интерпола, на списку тражених лица, не види се име косовског премијера Рамуша Харадинаја, за којим је Србија издала међународну потерницу.
Харадинајево име налазило се на сајту Интерпола на списку од 18 особа са Косова и Метохије које тражи Србија.
Харадинај је 4. јануара ове године био притворен у Колмару у Француској, а на основу потернице за ратне злочине коју је против њега у Интерполу подигла Србија.
Након четири месеца трајања судског поступка, суд у Колмару је крајем априла одбацио захтев Србије за екстрадицију Харадинаја, бившег команданта ОВК. Приштинске власти су затим затражиле повлачење потернице против Харадинаја, као и укидање потернице за другим лицима са Косова чија имена су се нашла на листи тражених по налогу Србије.
Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији, са седиштем у Хагу, на крају првог суђења прогласио је Харадинаја невиним 2008. године, док је у другостепеном поступку ослобођен оптужнице 2012. године.
