О томе колико је ова донација важна за нашу војску и безбедност Србије, Спутњик је разговарао са Давором Лукачом, новинаром „Фонета“, који годинама прати проблематику одбране и безбедности.
Он сматра да премоћ Србије није у броју авиона и хеликоптера, који су свакако важни, јер су се у сукобима на овом простору тенкови показали као кључни ако се мудро користе, а наша војска је доказала да то уме — да тактички поступи у одређеном тренутку.
Нема борбе на Балкану — без тенка
Саговорник Спутњика објашњава да је због конфигурације балканског тла држава која има више тенкова и добро обучене посаде у највећој предности, посебно што се тиче одбране. Лукач подсећа какво су чудо 1999. године на Косову и Метохији направили српски тенкисти.
Прва загонетка и шок за НАТО током бомбардовања била је чињеница да су сви тенкови, цела 252. оклопна бригада из Краљева, пребачени на Косово и Метохију, друмом и железницом, потпуно неопажено. То се догодило у тренутку апсолутне непријатељске превласти у ваздуху, каже Лукач.
„Био сам присутан када се војска повлачила са Косова, били су ту и страни новинари, они су били шокирани, јер су веровали информацијама из штаба НАТО-а, Џејмију Шеју и Веслију Кларку. У једном тренутку видели су непрегледне колоне тенкова и борбених транспортера. Целим путем од Приштине до Куршумлије извлачиле су се огромне колоне тенкова. Они су мислили да више нема ниједног тенка на Косову, да је НАТО све уништио“, присећа се Лукач.
Он додаје да су наши тенкови на Косову били тражени на све начине, били су посебна мета. Америка је дигла своје авионе А-10 које зову „убице тенкова“, испаљене су хиљаде тона бомби, различитих пројектила. Резултат је био 13 уништених тенкова Војске Југославије.
Шта имамо, а шта из Русије уз тенкове добијамо?
Од бомбардовања је прошло 18 година. У међувремену, Војска Србије преживела је реорганизацију, између осталог, решила се застарелих тенкова Т-55. Данас има 220 тенкова М-84, а у резерви још педесетак истих и модела Т-72, чији делови служе за одржавање оних у оперативном стању.
„С обзиром на општу ситуацију и конфигурацију терена тих 30 руских Т-72, који долазе из донације, свакако су добро дошли, поготово ако имају додатни оклоп и ако су модернизовани, јер самим тим и наши стручњаци из Завода у Чачку и наши тенкисти могу да добију идеје како да додатно осавремене наше Т-84“, каже наш саговорник.
Војска Србије из Русије добиће тенкове са могућношћу лансирања ракета из цеви топа калибра 125 милиметара. Ту је и спрегнути митраљез 7,62 милиметра, који се налази уз цев топа и прати окретање куполе. Тенк Т-72 наоружан је и митраљезом калибра 12,7 милиметара на турели на врху, која се окреће независно од куполе.
Како су Руси реализовали идеју Војске Крајине?
Што се тиче тенка са активно-реактивним оклопом, саговорник Спутњика се нада да ће наши стручњаци копирати и унапредити овај изум.
„Уништивачи тенкова су ракете, зоље, осе, кумулативне тромблонске мине, које делују по принципу да танак млаз велике снаге и температуре пробије оклоп тенка и температуром убије посаду. Руси су смислили активно-реактивни оклоп који ракету или тромблонску мину активира пре ударца у оклоп тенка, па се њена енергија и температура распрши и не може да дође до посаде“, објашњава Давор Лукач.
Он у шали додаје да су први активно-реактивни оклопи на нашим просторима конструисали виспрени тенкисти Војске Крајине у Далмацији током рата од 1991. до 1995. године. Они су великим гуменим тракама са угљенокопа облагали тенкове, па би се кумулативни млазеви ракета и мина распршили. Патент додатне пасивне заштите, који је спасио бројне тенкове, односно животе, преузела је и војска Републике Српске.
Код активно-реактивног оклопа тенк је уместо гумом обложен коцкама у којима је експлозив. Кад је погођен, коцка експлодира и кумулативни млаз ракете губи фокус, губи моћ уласка кроз оклоп тенка.
Поред коцки, руски тенк има и посебан електро-оптички систем за ометање система вођења противничких противоклопних ракета — систем „Штора“. Руси су развили и новији систем „Арена“ који има радар који региструје када нека ракета напада тенк и даје команду да се у том правцу испали контра пројектил.
Ко ће све то да вози и где ће да паркира?
Нашим тенкистима који ће возити поклоњене Т-72 неће требати специјална обука, зато што је тенк који већ имамо урађен по његовој лиценци. И он је у међувремену осавремењен, али је далеко од поклона. У суштини, све је то исто, каже Лукач.
„Тим посадама ће требати свега неколико дана или једно бојево гађање да се упознају са новим инструментима. Једини мали проблем са тенковима Војске Србије јесте, како кажу стари тенкисти, што тенк кошта и кад лежи. Треба их одржавати, подмазивати, пунити акумулаторе. У НАТО бомбардовању уништен је највећи број хангара, смештајних капацитета за тенкове. Већина тенкова данас је напољу, рецимо у Сремској Митровици и Краљеву“, каже новинар „Фонета“.
Он додаје да је део хангара подигнут поново, али да је тенкове који су напољу потребно додатно одржавати, да не би подлегли зубу времена и атмосферском утицају.
„Верујем да ће нови, модернизовани тенкови који стижу сигурно бити смештени у хангаре, да Војска Србије неће дозволити да пропада тако вредан поклон који нам је и те како потребан, јер има савремену електронику која мора да се чува“, каже Лукач.
На крају разговора за Спутњик додаје да је одржавање 30 тенкова јефтиније од одржавања 6 авиона. Обука нових тенкиста јесте компликована, али је вишеструко јефтинија од обуке пилота. Институт „Михајло Пупин“ развио је симулатор за обуку возача, па ресурси тенкова не морају да се троше током обуке.
„Према мојим информацијама стручњаци Института тренутно развијају и симулатор за обуку командира тенка, што је такође веома важно. Командир тенка је кључни човек који доноси одлуке. Надам се да ће Војска наћи средства да и тај симулатор заживи. Он би побољшао и убрзао обуку и у исто време уштедео ресурсе тенкова“, закључује наш саговорник.
Додајмо и да су најбољи српски тенкисти већ имали прилику да возе модернизовани Т-72 на тенковском биатлону који се сваког лета одржава у Русији.
Један од најпознатијих производа руског наоружања који стиже у Србију имаће и јачи мотор и бољу електронску опрему. Унапређени тенк Т-72 своје способности потврдио је и на бојном пољу, у Сирији се показао неуништивим.
