За добијање ове валуте током године је потрошено више електричне енергије него што се просечно потроши у државама попут Ирске.
Зашто вредност биткојна тако расте? Да ли се овде ради о финансијском чуду или о највећем „балону од сапунице“, превари 21. века?
Експерти не престају да се споре о томе шта је заправо биткојн. Једни — попут конзервативног шефа финансијског гиганта „Моргана“ Џејмија Дајмона — тврде да се овде ради о балону од сапунице, јер иза ове валуте не стоји новац или нека друга вредност коју је влада прогласила за законско средство плаћања. Противници одговарају: а чиме су „обезбеђене“ остале важеће светске валуте?
После бретон-вудског система, нема више обавеза да валута чврсто буде повезана са одговарајућом количином златних резерви. Може се рећи са друге стране да иза вредности сваке валуте стоји државна економија, њен БДП и последично поверење свих учесника на тржиштима.
У почетку се „мајнинг“, односно процес набављања биткојна, обављао релативно једноставно, преко кућног рачунара. Сада пак како би се обавио исти тај процес „мајнинга“ за само један биткојн, било би потребно да комјутер ради отприлике 20 година. Зато се процес мајнинга сада обавља у огромним базама података, а највећи број ових база се налази у Кини. На пример, у једној кинеској провинцији ради предузеће за „мајнинг“ биткојна. Фирма има 25.000 компјутера, који раде 24 сата дневно, седам дана у недељи. Ова компаније троши 960 мегавати електричне енергије дневно. Поређења ради, то је готово одсто одсто дневних потреба електричне енергије руске престонице.
Према речима Џанг Нинга, стручњака Академије друштвених наука НР Кине, биткојн јесте обезбеђен, односно има основу у „мајнингу“, иза њега стоји технологија „блокчејн“ која се сматра довољно поузданом. Стручњак каже да је потражња за овом криптовалутом прилично велика, имајући у виду да је тржиште волатилно. У суштини, било који инвеститор који има довољне количине биткојна може их продати, односно на тржишту се може одједном појавити велика количина ове валуте, чиме може доћи до пада вредности. Додуше, Нинг додаје да би овај пад вредности био краткотрајан, јер пракса показује да се тржишта углавном увек брзо опорављају.
Са друге стране, остаје отворено питање шта би се десило ако би свих 21 милион монета било купљено. Логика каже да емисија новца изазива инфлацију, а да мањак новца, односно дефицит, изазива поскупљење валуте.
Биткојн и друге криптовалуте бележе раст вредности током читаве текуће године. Крајем 2016. године, биткојн је коштао око 1.000 долара. Раније су таквом брзином расле само сумњиве пирамидалне структуре.
Поменути Дајмон из „Моргана“ изјавио је да ће отпустити сваког свог запосленог који буде ухваћен да тргује криптовалутама. Такву своју категоричност банка објашњава тиме што људе који тргују криптовалутама сматра „будалама“. „Ова валута не може и неће функционисати. Нема тог посла који би био заснован на овој валути. Не могу људи од ваздуха да направе валуту и да мисле да њоме могу трговати. То нису паметни људи“, сматра Дејмон.
Са друге стране, Џанг Нинг се не слаже са оваквим ставом. Кинески стручњак сматра да ова криптовалута има своју реалну вредност.
„Тренутно је биткојн нова мера. Осим тога, његова евентуална превелика емисија није могућа. То је мач са две оштрице. С једне стране, због његове дефлационе природе, количина биткојна не може да расте пропорционално расту БДП-а или расту производних снага. Због тога биткојн и не може да буде званично средство плаћања у некој конкретној земљи или на свету уопште. Не можемо га називати валутом, али биткојн може да буде средство штедње или једноставно актива. Биткојн је променио представу људи о томе како новац може да изгледа“, истиче Нинг.
Тешко да је, пишући своју „Белу књигу“, Сатоши Накамото (мистериозни аутор или група аутора ове валуте који наступа под овим псеудонимом), могао да претпостави да ће његово „чедо“ постати скупље од злата. У прво време биткојне су набављали програмери. Накамото је у почетку претпоставио да би 21 милион монета могла бити идеална количина биткојна. Сада је већ 80 одсто постојећих монета купљено.
