Мијалковски оцењује да је цела камарила предвођена Фрањом Туђманом имала одрешене руке да ради шта год хоће и уверење да за то неће одговарати. Праљак је, наводи, вероватно био шокиран између онога што му је обећано и пресуде која се не уклапа у тај клише. Хаг је само потврдио да је оруђе хегемонистичке политике САД, а не међународне заједнице.
Трибунал је формиран у униполарном тренутку са основним циљем да се докаже да су Срби једини кривци за разбијање Југославије и да су само они чинили злочине. Пресуда потврђује да су судије под веома јаким америчким утицајем, али и под исламистичким лобијем. Хрвати су коначно добили пресуду да су и они били агресори, али нису осуђени, а било је јачих доказа на сопственој територији, због убиства и протеривања Срба. Да је Хаг желео да се у овом региону деси помирење, он је морао да докаже улогу и Алије Изетбеговића, јер је 1991. године у БиХ формирана тајна терористичка организација „Патриотска лига народа“ чији је циљ био да ту територију очисте од немуслимана, да побију и протерају Србе, јер су са Хрватима били у савезништву до 1993. године. Да је то Хаг урадио, онда би постојала нека паралела да су на овим просторима појединци у име народа чинили злочине, а исто важи и за КиМ у вези са Албанцима.
Хоће ли Праљак бити херој у Хрватској?
— Имајући у виду опште расположење у Хрватској, као и њихову религиозност, која је много јача него код других народа, под претпоставком да је био неки свечаник, он би временом добио и неки ореол, као што покушавају са Степинцем. Ова пресуда може да закомпликује ситуацију у Босни, јер не постоји паралела између пресуда бошњачким и хрватским вођама. Многи стрепе и боје се Срба и Додика да ће они разбити БиХ. Одговорно тврдим да ће БиХ нестати онога тренутка када хрватски екстремисти одлуче да је растуре.
Како видите прогнозе региона? Хашки трибунал је створен да би помирио народе, а добили смо нешто сасвим друго.
— Хашки трибунал је само један од фактора који је претходних година утицао на то да стање у региону буде трајно нестабилно, а са циљем да би неко могао овде стално да надгледа. „Атлантски савет“ даје савет да треба да буде веће америчко присуство на Балкану. Од 1991. године на овамо, у обавештајном и војном смислу, њихово присуство је и те како наглашено. Бондстил је, на пример, највећа војна база на Балкану, на српској територији, нелегално изграђена. Много јаче од физичког јесте присуство њихових агената који се налазе у администрацијама свих држава региона. Имају добру политичку агентуру, да знају све. Посредством агентуре померају шаховске фигуре и кад затреба истакну некога ко каже да треба мењати границе на Балкану.
Да ли је Србија уопште на Западном Балкану?
— Они то тврде, а то је будалаштина која вређа интелект свих грађана. Србија је Централни Балкан. Чак и наши највиши званичници говоре Западни Балкан — пермутована је свест у региону. Понављају да ће се ситуација стабилизовати ако следимо евроатлантске интеграције, поставља се питање како када су оставили трајне аргументе да се сви у региону међусобно мрзе. Они нису способни већ деценијама да интегришу 3 до 5 одсто муслимана у својим земљама, а мисле да ће нас стабилизовати улазак у Унију или Алијансу. Причају нам празне приче. Могућа је само привремена стабилизација, а то је да прихватимо независно Косово, да се одрекнемо Републике Српске и да Срби признају да нису нико и ништа на овим просторима. Тада би они рекли да је стабилан мир на Балкану, али би и то било привремено. За двадесетак година опет би избиле тензије. Они већ раде на томе и то не само на југу Србије, већ и у Рашкој области, не у Санџаку, он не постоји. Србија је територијално организована по покрајинама и окрузима. Санџак је била турска област из доба окупације, комунисти су 1943. године дали тај назив, али у садашњем Уставу Србије не постоје ни Санџак, ни Прешевска долина. До пре неколико година имали смо партију у парламенту која је у називу имала Прешевска долина. То је крајња неопрезност наше политичке елите која треба да брине о овој држави, а брине се на стратегијском нивоу, али и на ситницама одакле креће урушавање територијалног интегритета и идентитета једног народа.
У извештају „Атлантског савета“ наведено је да САД треба да се залажу за историјско помирење са Србијом. Шта то у пракси значи?
— Они су јавно рекли да желе да се Србија дистанцира од Москве. Ако заиста желе помирење, треба кренути од поступка Суринама, који је видео да је погрешио. Најпре, Србија треба да упути суседима који су признали лажну државу Косово, Црној Гори, Македонији, Бугарској, Хрватској, Мађарској и Албанији поруку да је пут за помирење да признају грешку и повуку признање Косова. Сви они су на посредан начин учествовали у НАТО агресији на Југославију зато што су своју територију ставили на располагање Алијанси, то нико не помиње. Онда су признали су Косово, а сада хоће да нам узму део територије и тражиће још, они су незајажљиви. Кад би се Србија свела на територију предкумановске Србије, пре 1912. године и тада би многима представљала трн у оку зато што су њихове геополитичке амбиције у односу на пројекције неких великих држава ирационалне, али они гурају даље.
Где су наше геополитичке амбиције?
— Ми сада стидљиво дефанзивно бранимо наше геополитичке позиције. Потребно је да тражимо од суседних држава да повуку признање Косова, па да видимо ко су нам пријатељи. Ако званично не тражимо, делује као да се слажемо са тим.
Хоће ли Кондолиза Рајс доћи на место специјалног изасланика за Балкан? Шта очекујете од преговора између Београда и Приштине?
— Уколико САД, свеједно који ће преговарач бити, успеју да се наметну као четврти члан у тој преговарачкој позицији, а наше руководство пристане на то, то ће бити катастрофа за Србију. Американци су искрени пријатељи једино Албанцима. Ја се надам да наша држава неће прихватити то. Уколико пристане на такав ултиматум, ствари ће се одвијати крајње неповољно за Србију, у смислу да Косово клизи ка једној потпуној независности. У том случају Београд би требало да тражи да се укључи Русија. Најбољи начин за решавање статуса КиМ је да се потпуно поништи Бриселски споразум, да се вратимо на садржај Резолуције 1244 у којој је наведен повратак свих прогнаних са Косова и Метохије. Уколико Кфор није способан и довољан да спречи евентуално насиље Албанаца, треба да се изгласа нова резолуција и упути нова међународна мисија која не мора да буде под командом НАТО-а.
Албански празник Дан заставе ове године је прослављен и на Косову као државни празник. Да ли је то увертира за стварање „велике Албаније“?
— Десетак година је у оптицају прича о „природној Албанији“. „Природна Албанија“ је где год живе Албанци на Балкану, а не морају да буду већинско становништво. Албански председник Иљир Мета био је у општини Медвеђи, где према попису има 28 одсто Албанаца, а практично их нема више од 20 посто, која је 80 километара удаљена од Прешевске долине, Прешевске повије, за коју они кажу да је Прешевска долина. Граница између Албаније и лажне државе Косово практично не постоји.
Аргумент им је да ће бити већа стабилност на Балкану, уколико добију такву државу…
— Интерес међународне заједнице је стратегијска превара и аргумент који употребљавају људи који то не би смели да чине. Не сматра то међународна заједница, већ њен део, пре свега САД и чланице ЕУ које су признале независно Косово. Оне не могу да гарантују безбедност, зато што иза тог пројекта „природне Албаније“ стоји исламистички пројекат калифат на Балкану, а то је део јединствене државе муслимана на свету. Њихове амбиције нису „велика Албанија“, већ читав Балкан у првој фази, у другој читава Европа, читав свет. Обмањују људе, нема стабилности.
У Приштини тврде да повратници из Ирака и Сирије представљају велику опасност по тамошње становништво. Има ли назнака да би стварно могло да се деси нешто непредвиђено?
— Постоји могућност да ће повратници, а наше процене су да их је стотинак и мање, процена италијанске обавештајне службе пре две године је била да их је око 900, који су се борили на страни ДАЕШ-а и који су били и те како истакнути, представљати проблем. У исламу постоји неколико учења, а Албанци на Косову и Метохији су умерени исламисти. Међутим, ови који су ишли у Сирију су под утицајем салафиста. Тај ислам је против сваке власти у муслиманским земљама које нису онакве како прокламују Куран и шеријат. Актуелне, привремене институције на КиМ, за њих су секуларна власт, а они хоће исламску државу. Међутим, добар део тих повратника били су чланови терористичке војске Косова, то су њихови саборци. Било је службеника базе Бондстил који су отишли у „Исламску државу“, што наводи на сумњу да их је ЦИА припремила и послала доле да прикупљају информације.