Извршни потпредседник „Атлантског савета“ САД Дејмон Вилсон изјавио је у интервјуу за „Дневни аваз“ да би САД у Брчком могле да отворе своју велику војну базу, чиме би показале да им је и даље у интересу присуство у овом делу Европе.
Потврду оцени да ће Балкан бити међу приоритетима администрације САД он види и у томе што ће помоћник државног секретара САД за Европу и Евроазију Вес Мичел одмах након Нове године допутовати на Балкан, много раније него што је планирано.
Вилсон каже да ће се већ пре самита НАТО-а у јулу наредне године видети неке конкретне акције по питању нове стратегије за Балкан.
Шта ће Американцима још једна војна база у БиХ, поред оне у Тузли, зашто баш у Брчком и колико је извесна та нова стратегија?
Саговорници Спутњика, спољнополитички коментатор листа „Политика“ Мирослав Лазански и аналитичар из Републике Српске (РС), политиколог Велизар Антић слажу се у оцени да је логично да евентуална војна база буде инсталирана баш у Брчком који је важна геостратешка тачка за целовитост РС.
Лазански напомиње да је Брчко дистрикт, нека врста енклаве између два дела Српске.
„Ту чак не мора да постоји нека велика база. Довољно је да имате чету, 150 војника, и ви сте недодирљиви. Нико не сме на вас да иде, а можете да прихватите савезничке снаге из Хрватске која је чланица НАТО-а. Они би само прешли преко моста, ушли у Брчко и раздвојили РС на два дела, све увијено у обланду савезничких односа“, објашњава овај коментатор.
Само у томе је значај Брчког за америчку војну базу, што на два дела раздваја територију РС и ништа друго. То је, како истиче, јасна порука Вашингтона Бањалуци која мало шта може да уради ако САД одлуче да се ту инсталирају.
Брчко је, подсећа он, дистрикт који има своје законе, своје институције. И увек може да позове на своју територију неку страну војну силу. Суверени су у доношењу такве одлуке.
Он, међутим, као и Антић, подсећа да је „Атлантски савет“, који се на ту тему огласио, ипак само једна невладина организација (НВО).
То што се они хвале како су привукли пажњу администрације у Вашингтону оценом да су се САД „повукле у други ред и допустиле Русима да започну неке подле игре у региону, због чега САД морају тамо да се врате“, Лазански сматра да треба приписати карактеру те организације.
„Ја прво ту ’Атлантски савет‘ не бих узимао као здраво за готово у односу на став Пентагона, Стејт департмента и Беле куће. Он по принципу свог битисања мора бити радикалнији од свих тих званичних институција, јер на основу тога добија паре. То је НВО и они ако нису радикални у свом атлантизму и американизму, губе разлог постојања“, објашњава Лазански.
Са скупа који је крајем прошле недеље одржан у Вашингтону на којем су учествовали шефови дипломатија држава Балкана, који је организовала управо та НВО, најопаснија порука за Лазанског, јесте та што је властима у Србији стављено у задатак да медији слику НАТО-а у српској јавности покушају да прикажу позитивно.
„То је оно што је невероватно. То ни нацисти нису радили преко Радио Београда у Другом светском рату. Дакле, амерички став и америчко мишљење о НАТО-у морају да преовладавају у српским медијима и то је задатак који српска власт треба да испуни. Невероватно безобразно. То је један наставак империјалне политике и то може само да изазове бес и одијум српске јавности“, истиче коментатор „Политике“, који на крају ипак закључује да је добро да су истрчали са свим плановима, циљевима и задацима.
И Антић за Спутњик каже да је са Брчком ствар више него јасна и логична јер је он „меки трбух“ РС. Оно је и ничије и свачије. Дистрикт са свим својим институцијама које функционишу за себе.
Он, ипак, сматра да је прављење америчке, односно НАТО базе у том месту, што би РС дефинитивно поделило на две територије, далеко од реалности у овом тренутку.
„Ипак ће се за то питати људи из самог Брчког и људи у РС, тако да мислим да су то више неке жеље и неке потенцијалне претње типа: ’Е, може вам се и ово десити‘. Тако да не верујем да ће до тога сада доћи. Мислим да су то за сада неки ’пробни балони‘, да се види како ће ко да реагује на такву идеју“, каже Антић.
Он напомиње да ни БиХ није у НАТО-у и да су тек почеле приче да ли је то потребно или није.
„Не иде то баш тако лако, да неко дође и каже: ’Хоћемо базу баш у Брчком‘“, додаје политиколог из Бањалуке.
Ипак, без воље народа, сматра Антић, то неће моћи да иде, поготово што је у последњих годину-две поприлично затегнута атмосфера и политички, па, додаје он, само фали још једна таква тема.
И он сматра да су САД склониле око са ових простора, забављени збивањима у Сирији, Ирану, Ираку, Северној Кореји, заглављени у Авганистану, али не дели мишљење да су се ту Руси убацили.
„Мислим да САД у овом тренутку није неки интерес овде и то да су се повукли се осећа. Али не видим да су Руси ушли. Није то баш тако“, истиче он.
А о томе има ли и званично нове америчке стратегије за Балкан вероватно ће се знати ускоро, током посете Мичела овом региону.
Засад се, мање-више, мудро ћути. Саопштење Амбасаде САД у Београду поводом најава „Атлантског савета“ више је сакривало, него разоткривало.
Само је лаконски констатовано да „многе академске и истраживачке институције у САД свакодневно учествују у јавним расправама о спољнополитичким питањима, да оне помажу јавности и креаторима политике да боље схвате важна питања, али да немају формалну улогу у креирању званичне америчке политике“.
Дакле, не мора да значи, али може да буде.
