Љајић је констатовао да постоји огроман отпор јавности да се тај закон промени и нагласио да би препрека у вези са прометом ГМО могла да буде превазиђена кроз промену закона, али и уз увођење ригорозних правила.
„Не ради се о превари, многе државе су прибегле томе. Мислим да ми то можемо да урадимо“, рекао је Љајић, истичући да грађани не би имали разлога да се плаше ако се закон о промету ГМО промени, јер постоје механизми у закону да се заштитимо.
О томе зашто се грађани плаше ГМО, колико је тај страх оправдан, шта је, заправо, ГМО, колико се у Србији и свету примењује генетички инжењеринг у пољопривреди, претерују ли они који, попут Руса, произвођаче ГМО хране зову терористима или они што не размишљају о томе шта једу…
Јелица Путниковић у данашњој „Енергији Спутњика“ разговара са доценткињом, др Татјаном Бранков са Економског факултета у Суботици, која је докторирала на теми ГМО и која је на представљању своје књиге „Храна будућности или биотероризам“ између осталог изјавила: „Студије које тврде да је ГМО храна безбедна су углавном наручена истраживања“.
Саговорницу „Енергије Спутњика“ питамо да ли смо сада ми у Србији старим законом заштићени од ГМО и шта би нама ова измена закона донела? Каква је ситуација у свету? Како су земље БРИКС-а регулисале ГМО и зашто тако поступају?
Доц. др Татјана Бранков тврди да је семе симбол слободе једне државе. Питамо је на шта Србија у производњи хране мора посебно да обрати пажњу да би сачувала прехрамбени суверенитет, да ли смо као друштво сазрели да извршимо аграрну реформу, да ли смо свесни да Србија има компаративну предност на светском тржишту јер може бити конкурентна у малом сегменту органске и интегралне производње, односно, да ли ћемо успети да се одбранимо од пропаганде мултинационалних компанија и да ли рестриктивни закони могу спречити узгој и продају ГМ хране?
Средином новембра на форуму „Храна за Европу“ одржаном у Врднику Татјана Бранков је истакла да „Суштина прехрамбене суверености мора бити право сваког народа да утврди властите пољопривредне и прехрамбене системе, фокусирајући се на производњу, а не на интересе великих корпорација и трговинских ланаца“.
