Морозов сматра да поједини спортисти могу да наступају на Играма, али да је неприхватљиво да репрезентација буде без заставе и химне.
„Русији је објављен хибридни рат у политици и економији, а сада је нанет ударац имиџу Русије у спорту“, рекао је руски сенатор.
Према његовом мишљењу, „то је још један удар на Русију пред предстојеће председничке изборе“.
Са своје стране, први заменик председника Одбора Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич сматра да Русија не треба да учествује на Олимпијским играма 2018. године, ако не буде учествовала под својом заставом.
„Не знам који ће бити коначни избор Русије, али, по мом мишљењу, велика сила не би требало ’инкогнито‘ да иде на Олимпијске игре“, истакао је Клинцевич.
Према његовим речима, одлука МОК-а да Русији забрани учешће јесте нови покушај да се Русија изолује.
„Спорт већ одавно представља један од најважнијих области односа међу народима и одлуку МОК-а, како год да је она представљена, треба тумачити као нови покушај изолације Русије. Страшан ударац нанет је не само олимпијском покрету“, додао је Клинцевич.
Заменик председавајућег Државне думе Петар Толстој сматра да би одлуку о учешћу на Олимпијским играма у Јужној Кореји требало да донесу спортисти, а не политичари и званичници. Толстој је, такође, назвао понижењем наступ Русије под неутралном заставом.
„Поносан сам на спортисте, јер ови људи немају култ личног успеха и медаља на зиду за сећање на Олимпијаду, већ одговорност за своју земљу и за своје одлуке“, рекао је Толстој на „Првом каналу“.
Извршни одбор МОК-а одлучио је да дисквалификује Олимпијски комитет Русије (ОКР), док ће „чисти“ руски спортисти моћи да наступају на Олимпијским играма у Јужној Кореји 2018. године под олимпијском заставом.
