Русија је позвала НАТО да усагласи заједнички приступ за борбу против нарко тероризма, односно трговине наркотицима из Авганистана.
„Не можемо да дозволимо да подлегнемо притиску међународног криминала, развијемо белу заставу и отворимо врата тоталној либерализацији наркотика“, изјавио је министар спољних послова Сергеј Лавров. Он је упозорио да приходи од дроге и преплитање трговине наркотицима с тероризмом поткопавају међународну безбедност и стабилност.
Процењује се да је производња опијума у Авганистану порасла са 8.000 хектара 2001. године, на 200.000 хектара прошле године. Дакле, од када је НАТО, како поједини сматрају, извршио инвазију у Авганистану, производња опијумског мака порасла је 25 пута.
Александар Шпунт, директор руског Института за инструменте политичке анализе, за Спутњик каже да је повећање производње дроге у Авганистану заправо један од резултата америчке интервенције. Наравно да се не радујемо неуспеху Американаца, али то је истина коју треба рећи, каже он.
„Да су испунили одређене циљеве, свима би било лакше. Иако нису у савезничким односима, ОДКБ и коалиција са Америком на челу имају заједничког непријатеља у Авганистану, јер се ради о глобалној безбедности. Нажалост, за разлику од Сирије, у Авганистану САД и ОДКБ немају никакву сарадњу, чак ни размену обавештајних података, а због неспособности САД да реше проблеме у тој земљи, терет одговорности за безбедност у региону пада на леђа ОДКБ-а“, каже саговорник Спутњика.
Како би спречио преливање тероризма ОДКБ је 2009. године формирао Специјалне снаге за централни азијски регион, јер је био свестан да главна претња безбедности долази из Авганистана. Саговорник Спутњика из Москве каже да Русија има дугу границу са Авганистаном, објашњавајући да Таџикистан, Узбекистан, Киргизија и Казахстан скоро да немају међусобних граница.
„Може се рећи да је авганистанско-таџикистанска граница у безбедносном смислу руска, тамо су распоређени и руски граничари. Они су, као и уопште војници ОДКБ-а, последња линија одбране Европе када је реч о спречавању путева дроге из Авганистана. ОДКБ се бори против промета дроге тако што јача границе и спречава нарко банде да уђу на територију Централне Азије. Не ради се о торби или аутомобилу са наркотицима, него о караванима камиона са дрогом, у пратњи наоружаних бандита, који при томе често имају и тешко наоружање“, објашњава Шпунт.
Он додаје да такви каравани нису реткост на територији Авганистана, где се површине засејане опијумским маком могу упоредити са територијом неких европских земаља.
„То је реалност Авганистана. Да није било ОДКБ-а, то би била реалност Централне Азије, јужних региона Русије, штавише — Европе“, каже Шпунт.
Политиколог Божидар Кнежевић, стручњак за ОДКБ, каже да пресудну улогу тог савеза у борби против нарко трафикинга показују и извештаји канцеларије Уједињених нација за контролу наркотика.
„Иако је сад Авганистан под контролом међународних снага, тамо се и даље увећавају поља мака и производња наркотика. Према неким изворима чак 50 одсто авганистанске производње транспортује се по такозваном ’Северном путу‘, преко земаља Централне Азије у Русију, али и у Западну Европу“, каже Кнежевић.
Он додаје да ОДКБ још од 2003. године изводи комплексне оперативно–превентивне акције које су симболично назване „Канал“.
„Циљ је откривање и блокирање нелегалног транспорта наркотика и њиховог пребацивања по ’Северном путу‘, а делом и ’Балканском путу‘, на којем се налази и наша земља. Резултати су импозантни. У последњих 14 година пресечени су бројни канали допремања, заплењено је преко 300 тона разних наркотика, највише опијума, а поред дроге заплењено је и више од 11.000 комада разног оружја“, објашњава Кнежевић.
Он додаје да се све операције спроводе уз стране посматраче, представнике Уједињених Нација и ОЕБС-а. Били су ту и представници САД, само 2003. године, а последњој операцији која је спроведена у октобру присуствовале су и земље-посматрачи ОДКБ-а, међу њима и Србија, али и представници Кине, каже саговорник Спутњика из Београда.
„Јако је значајно ово поменути, јер ми се налазимо на ’Балканском путу‘. Мислим на искуства ОДКБ-а у сарадњи са Србијом, која се у последњих неколико месеци појачава. Значајно је да та искуства и ми применимо у превентиви и сечењу канала дроге и свега што иде уз њих“, каже он.
Кнежевић додаје да је јавна тајна да један крак пута дроге из Авганистана води на Косово и Метохију. Претпоставља се да се део наркотика прерађује на територији Србије, која није под контролом наше полиције, а затим шаље даље, ка Западној Европи.
Чланице ОДКБ-а које се граниче са Авганистаном већински су муслиманске земље у којима се организација бори против врбовања за ДАЕШ, а након његовог пораза у Сирији и Ираку, лидери терориста су се преселили у Авганистан. Због тога у овој земљи долази до озбиљних оружаних окршаја између присталица ДАЕШ-а и припадника покрета „Талибан“, објашњава Александар Шпунт.
„О томе се у Европи мало зна, али на територији Авганистана се води неколико ратова, рат западне коалиције и легитимне власти у Кабулу против талибана и ДАЕШ-а није највећи рат на том простору. Какве то везе има са ОДКБ-ом? Да није било тог савеза, преко јужне границе бившег СССР-а би се пребацивала не само дрога, него и припадници паравојних формација. ОДКБ је заправо ’закључао‘ наркотике и терористе у Авганистану“, каже Шпунт.
Док у тој земљи расте производња мака под патронатом НАТО-а, који се не обазире на позиве Русије за заједничку борбу против тероризма и нарко банди, упоредо се дешава још једна процес.
Од америчке интервенције у тој земљи број избеглица из Авганистана у Европу порастао је 25 пута. Највећи број њих побегао је од ужаса рата који штити производњу опијума. У производњу дроге укључено је око 400.000 људи, а процењује се да су три милиона Авганистанаца постали хероински зависници.
