Зелко је 27. марта полетео из базе „Авијано“ у Италији, да би најпре отишао на север Србије, а онда се спуштао јужно ка Београду, где је бацио две бомбе тешке по 900 килограма. Још док се кретао ка Београду, имао је лош предосећај, а пратила га је и олуја.
Он је испричао да је осетио неку тегобу и да је био престрављен.
„Невидљиви не може да комуницира са базом, и знао сам да моји неће знати ако ми се нешто догоди“, испричао је Зелко у серијалу „Никог не остављамо“.
Након што је погодио мету, планирао је да се врати у базу, али тада је почела да дејствује српска противваздушна одбрана. Испаљиване су ракете, од којих је, како је испричао, већ прва могла да га обори.
Пошто је избегао неколико ракета, једна га је погодила у крило па је авион почео да пада, али Зелко није могао да се катапултира због брзог понирања.
Испричао је да му је свашта пролазило кроз главу — његов живот, породица, слика како тугују над његовим ковчегом, авион који пада.
„И одједном сам се нашао у седишту које пада. Морао сам да се отарасим седишта. Некако сам успео и почео сам да се спуштам падобраном. Тада сам само размишљао о томе како ме српски војници већ чекају доле, јер сам им управо бомбардовао главни град“, испричао је тај пилот.
Зелко каже да се спустио између два села, тридесетак километара од Београда. Пао је у њиву и сакрио се у каналу за одводњавање. Каже да је укључио уређај и почео да тражи џи-пи-ес сигнал.
Додаје да му је лакнуло када је успоставио везу са базом.
„Сатима сам био у каналу. У даљини су се чула возила, хеликоптер“, прича Зелко.
Када је и долетео хеликоптер из Тузле, појавио се проблем — уређај за инфрацрвени сигнал се покварио, а на радију се чуло: „Јави се, не видимо те“.
„Искочио сам из канала и упалио сигналну ракету. Чекао сам ко ће ме први ухватити. Притрчала су два војника, нисам знао чији су док нису проговорили на енглеском. Сутрадан сам позвао ћерку и честитао јој 10. рођендан. Тек тада сам схватио — спасен сам“, испричао је Зелко, преноси „Блиц“.
Дејл Зелко је долазио у Србију 2012. године. Он је тада у Ковину био гост Золтана Данија, официра који га је 1999. оборио заједно са својом јединицом.
Сусрет је уприличен уочи премијере другог дела филма о обарању Ф-117 и дружењу двојице официра који су били на супротним странама.
