„Афтонбладет“ је један од најтиражнијих дневних листова Скандинавије који сваки дан има око три и по милиона читалаца, а политички представља глас лево-либералне Шведске, пише „Индекс“.
Кадхамар пише да је Хрватска слављењем Праљка пљунула Шведску и Европску унију у лице, али да и даље воли европски новац.
„Може се рећи да је његово јавно самоубиство наставак политике нихилизма и разарања која је карактерисала рат у Босни и Херцеговини“, објавио је „Афтонбладет“ и подсећа да је у хашкој пресуди утврђено да су Праљак и остали из херцеговачке шесторке осуђени за „дуги низ злочина: протеривање цивила, затварање људи у логоре, убијање и уништавање имовине, коришћење заробљеника за рад и као живе штитове, етничко чишћење муслиманског становништва“.
Наглашава се да се цела прича „о ратном злочинцу“ могла завршити Праљковим самоубиством, али председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић због тога је прекинула службену посету Исланду и онда изјавила да Праљков чин удара у срце хрватског народа, док је премијер Андреј Пленковић јавно изјавио саучешће „породици убице“. Изражава се шок што је у Сабору одржан минут ћутања и што се на главном загребачком тргу под Праљковом сликом пале свеће.
У Хрватској је завладао култ мртвог убице
„То се догађа у земљи која је чланица ЕУ, усред наше цивилизоване демократске заједнице. Срамотно. Култ мртвог убице показује застрашујући недостатак демократских инстинката“, пише колумниста „Афтонбладета“ и онда додаје: „Тужно је што је земља попут Хрватске пуштена у ЕУ“.
Након тога Хрватску смешта у контекст земаља попут Пољске и Мађарске, у којима је угрожена демократија, те Бугарске и Румуније које су „познате само по корупцији и извозу просјака“.
Челнике ЕУ критикује јер су сматрали да ће све наведене земље постати успешне либералне демократије и да им је судбина да буду део Уније. Напомиње се и да све наведене земље јесу различите, али да имају нешто заједничко — воле европски новац.
Реч је о једном од најжешћих коментара објављених у страним медијима о ситуацији у Хрватској, у којем се председница и премијер директно прозивају као разлог негативног хрватског имиџа из шведске перспективе. С обзиром на читаност и утицај „Афтонбладета“ у целој Скандинавији, ово је дословно најгора могућа реклама за репутацију Хрватске, а на њој се може захвалити Пленковићу и Колинди, констатује хрватски портал „Индекс“.
Извор: Индекс
