Наиме, како тврди тај лист, размишља се да се уведе принцип реципроцитета у контактима страних амбасадора са нашим државним врхом и да се "пролаз" на састанке са Дачићем и другим високим званичницима омогући само представницима оних земаља у којима и наши емисари имају исти третман.
Према подацима Министарства спољних послова, од 69 амбасадора колико Србија има у свету, њих 24 ниједном није примио шеф дипломатије земље у којој су на дужности, наводе "Новости".
На пријем, како наводи лист, чекају наши амбасадори у 11 европских држава — Италија, Белгија, Холандија, Аустрија, Финска, Велика Британија, Данска, Шпанија, Португалија, Француска, Немачка.
Ни наши амбасадори у САД, Турској, Индији, Индонезији, Јапану, Јужној Кореји, Кини, Уједињеним Арапским Емиратима, Етиопији и Кенији нису имали сусрете са високим званичницима ових земаља, осим када су ступили на дужност и предали акредитиве.
Од земаља у региону, "хладан" третман према нашим дипломатама имају Албанија и Црна Гора где амбасадори такође нису имали састанке са тамошњим министрима спољних послова.
Опција повлачења "ручне" у дипломатској гостољубивости Србије постала је актуелна након инцидента украјинског амбасадора Олександра Александровича, који је најпре давао непримерене изјаве о нашој спољној политици, а затим се жалио да месецима чека на пријем код Дачића, наводи лист.
Дачић је узвратио да и наш амбасадор у Украјини Раде Булатовић још не може да издејствује састанак са министром Павлом Климкином, иако за разлику од колеге Александровича није давао непримерене изјаве.
