Тако планира да својој радној снази дода још 50.000 радника. Ових дана нашао се под оптужбама да уништава радна места.
„Амазонов“ раст има високу цену и њу не плаћа само „Амазон“. Компанија коју од оснивања води Џеф Безос, контроверзни предузетник и визионар малопродаје који је преузимањем „Вашингтон поста“ ушао и дубоко у територију трговања, одавно је препозната као терминатор међу конкурентима. Када „Амазону“ неко засмета, велика је вероватноћа да ће бити истиснут или прогутан.
Успркос свему, у светским размерама „Амазон“ држи мали удео тржишта малопродаје. Компанија не може да истисне ни да прогута „Алибабу“, кинеску копију „Амазона“, чији је оснивач и шеф Џек Ма од почетка бизнис окренуо најширем тржишту, па продаје све („Амазон“ је, ко се још сећа, започео као књижара), а полазиште му је Кина. „Амазонова“ деоница ове године је у односу на прошлу порасла је за 57 одсто, вредност „Алибабине“ се удвостручила. Како то да су синдикати и „теоретичари рада“ ових дана уперили прст према „Амазону“ као убици радних места? Проблем је у дефиницији „радног места“.
Амазон ће и убудуће бити највећи и најбрже „растући“ послодавац, али све већи број радних места отвараће се искључиво роботима. Анализа коју је недавно објавио „Кварц“ јасно показује да ће се број запослених људи у великој малопродаји (не само у „Амазону“, него и у његовим великим глобалним конкурентима), почевши с овом годином, годишње смањивати за отприлике један одсто. То се чини малом бројком, али реч је о 170.000 људских радних места и о првом годишњем паду броја запослених (људи) од 2009. године.
„Амазонов“ огроман раст потребе за радном снагом неће бити довољан да покрије губитак људских радних места у индустрији.
„Амазон“ је ове године у своју радну снагу укључио 55.000 робота и очекује се да ће се стопа раста њихове запослености драматично повећавати. Компанија је објавила да је на попису запослених на крају 2016. године имала 45.000 робота, али да је током прве половине ове године запослила још 35.000, а да ће до краја године њихов укупан број порасти за још 40.000, на укупно 120.000. То је повећање роботске радне снаге за 75.000 радних јединица у једној години. Роботи су иницијално висок трошак, али раде 24 сата на дан, не траже плату и не одлазе на одмор ни на боловања.
