Када је Џеф Безос напустио посао у области финансија и преселио се у Сијетл да би започео нови посао, изнајмио је кућу са гаражом — следио је, заправо, матрицу по којој су почели „Епл“ и „Мајкрософт“. Иако је почео да продаје књиге, фирми коју је основао дао је име Амазон, јер је велика река на најбољи начин одражавала обим његових амбиција.
А Безосове амбиције показују и бројке. „Амазон“ је основан 1994, а након три године изашао је на берзу; од тада, акције ове компаније порасле су десет пута, а „Амазонова“ тржишна капитализација износи 345 милијарди долара. Акције „Амазона“ доследно су расле последњих 20 година, накратко су пале почетком ове године, а онда наставиле раст за који нико не може да каже када ће се завршити.
У чему је тајна „Амазона“? „Амазон“ је пионир е-тржишта, и многе ствари које људи данас узимају здраво за готово продукт су ове компаније и њеног власника. Уношење броја кредитне картице у интернет претраживач некада је био знак лудила, све док „Амазон“ није показао све предности безбедне електронске куповине. Када су на тај начин почели да купују књиге, људи су желели да купују и друге ствари. Данас глобално електронско тржиште вреди 1,5 хиљада милијарди долара.
„Амазон“ је два пута из корена променио тржиште књига — први пут учинивши сваку књигу брзо доступном, а потом учинивши тржиште електронских књига масовним. До појаве Киндла, 2007, геџети за читање електронских књига били су незгодни за употребу и мало људи их је користило. Киндл је једноставан за употребу, може се користити било где и дозвољава инстант испоруку. Амазон је такође пионир у новом поступку складиштења података, клауд компјутингу. Још 2006, Амазон је почео да изнајмљује „простор“ за складиштење података по сату, што увелико смањује трошкове. Амазонове услуге ове врсте користе многе компаније, између осталог и „Нетфликс“, „Инстаграм“, „Пинтерест“ и „Спотифај“.
Амазон је недавно покренуо низ нових пројеката, међу којима се издвајају Амазон видео дајректс, који има амбицију да постане главни конкурент Јутјубу и Амазон видео, који за месечну претплату корисницима омогућава приступ великој количини филмова, ТВ емисија и других видео-материјала, укључујући и оне који су специјално направљени за Амазон. Тако је познати водитељ са Би-Би-Сија Џереми Кларксон, после одласка са британског ТВ канала, потписао уговор за емисију на Амазон видео.
„Амазон“ такође стално унапређује своју трговинску мрежу. Берлин је недавно постао први град у Немачкој у коме је могуће добити наручену робу у року од једног сата. Уз доплату, наравно. Међутим, оно по чему се „Амазон“ одликује, то је стална комуникација са купцима. „Амазон“ је прва компанија која је увела онлајн рејтинговање, што је јако изнервирало професионалне књижевне критичаре. Данас је рејтинговање уобичајено и купци дају одређени број звездица свим производима који се могу набавити онлајн, било да су то књиге, хотелски смештаји или баштенска црева.
Још једна ствар разликује „Амазон“ од његових конкурената. У време када је Волстрит опседнут кварталним извештајима, а технолошке компаније гомилају новац без идеја како га уложити, Амазон се чврсто определио да у избору између стицања профита и улагања у нове области бира ово друго. То је јасно саопштено и акционарима, који су том политиком задовољни.
Нико не зна колико ће „Амазон“ вредети кроз неколико година, али очекивања берзанских стручњака су да вредност ове компаније за десет година може да нарасте до невероватне три хиљаде милијарди долара. Јер тешко је такмичити се са компанијом чији акционари не очекују профит; њихова спремност да раде на нули или чак на негативној маргини чини велику препреку за улазак конкурената на тржиште.
Новинари су више скептични и напомињу да су се многе компаније, на пример „Циско“ или „Гугл“, које су исто толико обећавале као и „Амазон“, зауставиле на вредности од неколико стотина милијарди долара. Ипак, и ако компанија буде расла само два пута годишње, убрзо ће стићи своје главне ривале — „Епл“ и „Гугл“.
