Како сте уопште дошли на идеју да кренете на пут око света, и на који начин вам се указала прилика да запловите око Земаљске кугле?
— Пут до остварења сна није за свакога исти. Моја љубав према путовањима и авантурама, после студија туризма, одвела ме је на једно од најлепших острва — Санторини. Много година проведених тамо и много познанстава учинили су ово острво мојим другим домом. Баш тамо сам и открила своју љубав према мору и почела да пловим. Како је време пролазило више времена сам почела да проводим на броду него на копну. Полако сам преузела кормило и упустила се у морске авантуре. Стицајем правих околности упознала сам људе чију понуду нисам могла да одбијем. А то је да као део њихове посаде, на 18 метара дугој јахти, препловим свет.
Колико ће трајати ово путовање?
— Ово путовање је почело 1. априла из Атине, и овог лета смо пловили Медитераном. Од Малте, јужне Италије, Сицилије, Хрватске, Црне Горе, Сардиније, Мајорке и Ибице, јужне Шпаније, Гибралтара до Канарских острва. Колико ће путовање заправо трајати, не знамо. Не журимо. Уживамо у сваком новом месту, па колико потраје. Најбољи план је не планирати.
Како изгледа тако дуга пловидба на јахти. Имате ли понекад жељу да одустанете?
— Није храбар онај ко не осећа страх већ онај ко му се супростави. Досад нисам толико дуго била ван копна. За све нас ово је ново искуство. Бити на отвореном мору толико дана уноси и неки немир. Најтеже ми пада што тако дуго нећу имати контакт са најближима. Тешко ми је понекад, али одлуку сам донела. Добила сам овакву шансу у животу и искористићу је. Када се упутиш на овакво путовање, схватиш колико си мали. Поред нашег искуства и спремности, у највећој мери зависимо од милости мора и јачине ветра. Значајно је и међусобно поверење које имам са капетаном. Толико година сарађујемо да смо постали породица.
Како је ваша најближа околина реаговала када сте им саопштили да крећете на тако дуго, авантуристичко путовање?
— Мојој породици и мојим најближим пријатељима, који су моја породица, најбитније је да сам срећна. Осећај слободе који пружа отворено море је то што ме чини срећном. Породица је моја мирна лука, којој се увек враћам и која ми пружа осећај сигурности.
Зашто сте се одлучили да свет обиђете баш бродом?
— Пловидба је мој пут. Брод је већ одавно постао моја друга кућа. Можда ме је судбина довела довде, и ја сам је прихватила оберучке. Касније се можда одлучим за камп приколицу, ко зна.
Да ли сте током досадашње пловидбе имали и неке непријатности?
— Наравно. Није увек лако. На мору све зависи од ветра. Понекад нам морски богови пошаљу таласе неколико метара дуге, а пловидба траје данима, недељама. Искуство и спремност су веома важни.
Које је најимпресивније место које сте до сада посетили?
— Хрватска острва су прелепа. Невероватна природна лепота, љубазни домаћини… Малта, такође. Посетили смо и Етну, присуствовали ерупцији са дистанце од неколико стотина метара, невероватно искуство. Канарска острва су јединствена и вредна посете. Жао ми је, али не могу да изаберем само једно место.
Да ли и управљате бродом?
— Да. На дужим путовањима капетан и ја се углавном смењујемо на 4 сата у вожњи брода. На броду мораш да знаш да радиш све. Посебно у оваквим пловидбама пуним изазова.
Јесте ли досад имали искуства са дужим пловидбама?
— Са дугим пловидбама заправо не. Неколико година сам пловила по Егејском мору, обилазећи његова острва. Живели смо и радили на броду, спавали у различитим лукама или усидрени негде изван. Али ово је нешто тотално другачије, ново.
Колико вас је на броду, ко чини екипу која јахтом плови око света?
— Екипа је супер. Ту су капетан Манолис, девојка Илијана која кува за нас, мој меда Вулис (јако битан члан посаде), власници и ја.
— Наравно, психичка и физичка. За овакво путовање се припремаш годинама. Спремна сам за ово ново, велико искуство у свом животу. Овде дани трају као година. Сатима загледана у море одмотавам и мотам филмове, а време као да стоји.
На ком месту се налазите тренутно и која је ваша следећа дестинација?
— Тренутно смо на Канарским острвима и спремамо се за прелазак преко Атлантског океана за два дана. Путовање смо мало померили због јаког ветра и неких кварова на броду. Сада смо спремни. План је да се спустимо до западне обале Африке, Зеленортских острва и онда преједримо до Кариба. То је нешто око чега смо сви јако узбуђени. Двадесетак дана пловидбе, 3.200 наутичких миља (6.000 км). Без контакта са ближњима и свега онога на шта смо навикли. Са ветром у једрима. Непоновљиво искуство. Искуство које промени за читав живот. Надам се да ћу се након тога вратити у своју мирну луку као бољи човек, а далеког сутра када будем бака, причаћу деци своју причу…
