Ове седмице америчка Агенција за напредна одбрамбена истраживања ДАРПА утврдила је с извођачем програм „Хантер“ („Ловац“) — систем који може да изазове локалну нуклеарну апокалипсу.
На тендеру је победио један од предводника америчке одбрамбене индустрије — корпорација „Нортроп Груман“, која у оквиру уговора треба да изради систем испоруке извесног „корисног терета“ са супер-великих подводних беспилотних подморница.
Догађај је остао незапажен у медијима, али низ експерата не искључује могућност да „Ловац“ утиче на стратешки баланс снага Русије и НАТО-а.
Јавних података о пројекту „Хантер“ још нема. У документацији објављеној на сајту државних набавки америчких власти саопштено је само да се у систему испоручивања корисног терета користи већ спреман „транспортни модул“ који ће доставити америчка војна морнарица.
Према мишљењу низа специјализованих америчких листова, „Ловац“ може да се користи за извиђање, минирање и борбу против подморница.
Беспилотна гигантоманија
Очигледно је да је пројекат „Хантер“ непосредно повезан с недавно објављеним програмом стварања огромног беспилотног подводног уређаја „Орка екстра ларџ“.
Почетком октобра Пентагон је компанијама „Боинг“ и „Локхед Мартин“ наручио да пројектују прве експерименталне примерке уређаја „Орка“. Вредност уговора била је по 43,2 и 42,3 милиона долара. Судећи по информацијама које су процуреле у медије, дужина подводног беспилотног уређаја могла би да буде до 40 метара. Америчка војна морнарица намерава да набави девет таквих уређаја.
Међу главним захтевима за нови систем јесте већа самосталност, без сталне везе с управљачким центром. Највећи део запремине „Орке“ требало би да заузме одсек за товар, у који може да се смести неколико модула разних намена.
То ће, по свој прилици, бити прва беспилотна платформа — носач дронова, што ће вишеструко повећати спектар борбене примене морских беспилотних система.
Сви подводни уређаји којима сада располаже америчка војна морнарица могу да се удаље од брода највише 300 километара. Судећи по расположивим информацијама, радијус дејства „Орке“ моћи ће да достигне 12.000 километара, а подморница ће моћи да плови неколико месеци.
У те сврхе „Боинг“ предлаже да се апарат покреће уз помоћ дизел-електричне схеме: електромотор и опрема подморнице ће се покретати уз помоћ струје из акумулатора који ће се повремено допуњавати дизел-генератором. Таква схема је већ успешно примењена у експерименталном беспилотном уређају „Ехо војаџер“.
Не баш мировне мисије
Представници „Боинга“ и „Локхед Мартина“ наводе да се „Орка“ гради ради извиђања, испоруке терета, потраге за минама и њиховог уништавања. Америчка војна морнарица, ипак, разматра овај систем као средство за борбу против подморница и за нападе на копнене циљеве. У мировни карактер „Орке“ сумњају и руски експерти.
„С обзиром на велике габарите, обавештајни задаци изгледају овде као мање вероватни од транспортних задатака“, сматра експерт за беспилотне системе Денис Федутинов. „Што се тиче поменутог товара, хипотетички се може претпоставити могућност ношења разних хидроакустичних сонди или противбродских мина.“
У међувремену, на америчким милитаристичким интернет-форумима расправља се и о другом хипотетичком задатку „Орке“: усијане главе сматрају да напредни уређај може да буде искоришћен за нуклеарне нападе на обалску инфраструктуру противника.
Одговор „Статусу 6“
Симптоматично, раније замрзнута израда „Орке“ активирана је након што је свет први пут сазнао за планове Русије за стварање беспилотног подводног уређаја „Статус 6“. Према информацијама које су у новембру 2015. године случајно доспеле у медије, апарат „Статус 6“ је способан да самостално под водом прелази растојање од 10.000 километара на дубини од 1.000 метара, недостижној за подморнице.
Основна намена руског система су нуклеарни напади на обалску инфраструктуру противника. Информације о „Статусу 6“ изазвале су прави метеж у Пентагону.
„У принципу, могуће је да овакав уређај шаље торпеда с нуклеарним пуњењем или да се у њега постави, интегрисана у конструкцију, нуклеарна муниција. Односно, стварање својеврсног ’осветничког оружја‘ за неизбежни напад на противника у случају почетка правог нуклеарног рата“, сматра Денис Федутинов.
