Он је прецизирао да је ове године регистровано око 100 група које се баве сајбер-шпијунажом, од којих четвртина комуницира на кинеском језику.
Како објашњава Гостев, хакери су пребацили тежиште својих напада са САД на Русију, пошто у Русији има много великих компанија које су интересантне сајбер-шпијунима.
Конкретно, 2017. су забележени напади на руске државне структуре, војну индустрију и нафтне и гасне компаније. Гостев је нагласио да је Русија „примамљив и укусан залогај“ за сајбер-шпијуне из Кине.
Такође, ове године су регистровани напади и две нове кинеске групе — IronHusky и Travie.
Руски експерти из области информационе безбедности кажу да је Кина Русији пријатељска земља, и да треба имати у виду да нису сви ти напади наређени „с врха“.
„Може се рећи да се кинески хакери на нама вежбају, њихови напади нису критични, они не наносе велику штету. Јасно је да смо ми и Кина пријатељи, али такође морамо схватити и да Кинези немају пријатеље тек тако. Они су увек, током историје, проверавали колико су њихови суседи чврсти. Раније су то биле војне провокације, на пример на граници. Сада је то прешло у сферу ИТ. На основу тога они оцењују да ли би требало да и даље развијају савезничке односе или не“, каже за Спутњик Михаил Фрибен, технички директор Уралског информационо-аналитичког центра и стручњак у сфери информационе безбедности.
Експерт истиче да Русија технолошки има све могућности да се заштити од таквих сајбер-напада, али да важну улогу игра и „људски фактор“.
„Ако специјалисти за сајбер безбедност, запослени у некој стратешкој компанији, не објасне осталим радницима како да се заштите од хакерских напада, шта треба а шта не треба да скидају са интернета, онда је све то узалуд и нема смисла. Навешћу пример: у Јекатеринбургу, граду одакле сам родом, постоји фабрика наоружања. Тамо је све добро у погледу заштите хардвера, софтвера и тако даље, али ту редовно отпуштају људе, јер уносе на радно место смартфоне, што је строго забрањено. То се забрањује управо из безбедносних разлога, јер њихове фотографије, подаци о телефонским позивима и слично могу да помогну потенцијалним сајбер-криминалцима да добију слику о стратешком предузећу. Такође, не би требало заборавити још једну важну ствар, а то је да Руси купују много кинеских уређаја, у које могу да продру они који су их направили. За већину кинеских телефона се може рећи да је то модел ’немам шта да кријем од Кинеске комунистичке партије‘, јер кинески хакери из њих могу да извуку све могуће податке“, у шаљивом тону објашњава Фрибен.
Експерт наводи да се Кина позиционира као моћан индустријски центар, тако да је пре свега заинтересована за индустријску и војну технологију у Русији, али и не само то.
„У Русији има много малих и средњих предузећа, која не патентирају своје пројекте и никако нису заштићена у смислу информационе безбедности, а имају много добра решења. Сматрам да су кинески хакерски напади на велике руске компаније само вежба, а приоритет ће бити напади на мала предузећа, где ће моћи да украду технологије које накнадно могу бити побољшане уз пуну подршку државе. Мислим да ће ускоро мала предузећа широм света открити да Кинези користе њихова решења, само у много већем обиму него што би они могли себи да приуште“, упозорио је Фрибен.
„Лабораторија Касперски“ је прошлог месеца објавила и да су у трећем кварталу евидентирана 24 хакерска напада, од којих су 10 извршиле хакерске групе које комуницирају на кинеском језику.
Тада су специјалисти приметили циљане нападе на руске државне пројекте. У јулу је, рецимо, регистрован напад хакерске групе IronHusky на руске и монголске авио-компаније, а то се догодило одмах након што су се две земље договориле о сарадњи на неколико пројеката који се тичу ваздушне одбране Монголије. Још један сајбер-напад, у коме је пронађен „кинески трг“, забележен је током преговора Русије и Индије у атомском сектору. Таквих примера има још, а „Лабораторија Касперски“ упозорава и да се током 2018. године очекује повећање броја хакерских напада.
