После Другог светског рата из Државног музеја — Двора краља Николе, узето је 49 значајних предмета на реверс, међу којима фотеље и кревет краља Николе, који Музеју никад нису враћени! Тужилаштво на Цетињу ставило је ту причу „под лупу“, а јавност нестрпљиво чека резултате у истрази.
Некадашњи директор Државног музеја проф. Ристо Драгићевић 24. јула 1951. године у писму Андри Мугоши, организационом секретару ЦК КП Црне Горе, саопштио је податке да је од јуна 1946. до октобра 1949. издато на привремену употребу разним надлештвима, друштвеним организацијама и појединцима 951 комад разног музејског посуђа, намештаја, одела, рубља и оружја, док је расходовано 268 комада одела и 161 комад намештаја.
„За време аустроугарске окупације није било могуће утврдити тачан број несталих експоната из Музеја, Библиотеке и Читаонице, јер су сав инвентар тих институција однели са Цетиња аустроугарски војни функционери“, каже за „Новости“ Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња.
Да би заметнули траг свом варварству, запалили су зграду „Зетског дома“, у којој су биле смештене те институције и то приликом напуштања Цетиња, октобра 1918. године. Део експоната је касније враћен, али врло мало у односу на сведочења о броју вредних књига и рукописа који су постојали у тим институцијама.
За разлику од данашњег времена, у доба Књажевине Црне Горе експонати у музејима били су неприкосновени, па се надлежни нису устручавали да опомену и казне сваког ко би се о њих огрешио. Тако је војни министар Књажевине Црне Горе, војвода поп Илија Пламенац 28. септембра 1886. године казнио сина књаза Николе, престолонаследника Данила, јер је прекршио норме о чувању музејских предмета, пошто је из тадашњег Војног музеја узео неколико предмета.
Богородица без сафира и рубина
Икона Богородице Филермосе оскрнављена је а да за то није знала шира јавност. Да ли се то догодило док је 120 година била у руским лаврама, на путевима по Европи, или 1941. године у смутним данима априлске бежаније од Београда до Острога? Да ли можда после у Народној Републици Црној Гори?
„Са ње су скинута и трагом нестала два крупна драга камена — један од девет рубина бледоцрвене боје у ореолу, први по реду у десном краку, гледано одозго нагоре и средишњи, највећи од осам сафира у ђердану и на прсима Богородице“, каже Будо Симоновић, публициста из Подгорице, који се дуго бавио овом темом.
На месту где је стајао рубин, баш као и уз одговарајући рубин на супротном, левом краку, односно уз свих преосталих осам рубина у ореолу, и даље се налази један мали дијамант, а на месту где је био велики сафир у облику огромне капи сада стоји неки златни украс у облику крстића са белим каменом у средини. Нема ни сафира ни дијаманата, на каквим висе осталих шест сафира у ђердану.