„Не бисмо желели никоме да нанесемо штету. Ни хрватској влади ни политици нити грађанима Хрватске нити жртвама. Само смо става од којег нећемо одустати. Репарација жртвама мора се провести“, казао је Мешковић.
„Најбезболнијим“ решењем за све сматра формирање одштетног фонда на темељу договора између држава, конкретно између Хрватске и БиХ, с обзиром на то да пресуда Хашког суда Прлићу и осталима утврђује одговорност Хрватске за збивања 1993, али ни Србија не би смела да избегне свој део одговорности за обештећење жртава.
„Ја и људи око мене сматрамо да је то фонд за репарацију, и то је рука помирења. Уколико кажу да то не желе или неће, онда ће адвокати преузети ствар у своје руке, а ми се из тога повлачимо“, додао је он.
Удружење логораша БиХ најавило је иницијативу за организовање регионалне конференције на којој би Босна и Херцеговина, Србија и Хрватска договориле успостављање заједничког одштетног фонда.
Подсећа да се нешто слично заправо већ збива јер Хрватска из свог буџета помаже део жртава у БиХ хрватске националности у складу са уставним и законским обавезама.
Из тог новог регионалног заједничког фонда одштету би жртве добијале без обзира на националност и то је „прва и најбоља опција“.
Не буде ли подршке таквој иницијативи, прибегло би се појединачним или колективним тужбама, а Мешковић каже да ће одлука о томе у ком правцу ће се ићи вероватно бити донета до краја ове седмице.
Потврдио је да се представници Удружења консултују са адвокатима у БиХ и Хрватској о опцијама које им стоје на располагању у светлу пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију против шесторице некадашњих политичких и војних лидера Херцег-Босне, али засад никакве одлуке нису донете нити се то може учинити све док не постане доступан у преводу целовит текст пресуде.
Танјуг
