О томе су у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ разговарали пуковник Милан Комар и дугогодишњи дописник српских медија из Лондона Синиша Љепојевић.
Нова геополитичка игра је на помолу — после посете руског председника Владимира Путина Сирији, када је најавио почетак повлачења дела руског контингента из те земље и његовог доласка у Каиро, где се предвиђа потписивање новог војнотехничког споразума између Египта и Русије, Москва ће, по свему судећи, добити нову војну базу на Медитерану.
Поред ове војне базе у Египту, постоји перспектива да још једна база буде установљена у Либији, с обзиром на то да и Русија и Египат помажу оне снаге у Либији које контролишу Бенгази. Уз нову базу у Судану, Русија успоставља равнотежу с обзиром на присуство НАТО снага на Балтику и на повећано присуство НАТО ратних бродова у Црном мору.
Љепојевић, међутим, тврди да је руско присуство на Блиском истоку и у медитеранском басену значајније од присуства НАТО-а на Балтику и у црноморском региону због тога што је Блиски исток, како каже, далеко важнији.
„Петродолар постоји на Блиском истоку, а без петродолара не постоји Америка. Америка последњих деценија ратује управо да би се спасла и сачувала петродолар. Балтик је другачија прича. Прво, тамо нема толико велике војне силе, како се објављује у новинама. Друго, концентрација америчких и НАТО трупа у Пољској и на Балтику много је више усмерена ка Немачкој него ка Русији. По мом мишљењу, далеко је важније ово што се дешава на Блиском истоку јер то су, како се обично каже, тектонске промене. Ту се суштински мења однос снага, а самим тим и у свету, и у том смислу те су промене важне и за Србију јер је и она у ширем смислу део Блиског истока“, објашњава Љепојевић.
Када се све што се догађа на Блиском истоку посматра из угла америчког признања Јерусалима за израелску престоницу, испада да Русија попуњава упражњен простор настао широким одијумом арапског и исламског света према Америци.
Признање Јерусалима за израелску престоницу Љепојевић назива симболичким триком који је последица, како каже, суштинских промена на Блиском истоку, и Трампова администрација таквом одлуком купује време.
„То је више једна медијска помпа да би се прикрили свакодневни губици када је реч о америчком утицају на Блиском истоку, него што је то нешто ново или нешто важно“, каже Љепојевић.
С обзиром на прошловековно искуство у египатско-совјетским односима, када је СССР наоружао Насеров Египат, а онда је нови египатски председник Анвар ел Садат направио заокрет у политици и окренуо се Америци, међу аналитичарима постоји сумња да ће садашњи руско-египатски односи доживети сличну судбину.
Пензионисани пуковник Милан Комар, морнарички стручњак, међутим каже да је први индикатор да се тако нешто овај пут неће догодити то што је садашњи египатски председник Абедл Фатах ел Сиси своју прву међународну посету по устоличењу учинио управо у Русију.
Раније везе су покидане, али Русија се лагано враћа у Египат. Добар део египатске тешке ратне технике је још увек совјетског порекла и копча може да се направи по тој основи, каже Комар.
Медитеранска обала Египта је проблематична за успостављање војне базе, али обала Црвеног мора је, како Комар каже, богомдана за морнаричку базу. Међутим, због планиране базе у Судану, највероватнија локација за руску војну базу у Египту биће или у делти Нила, или западно, према Либији, каже Комар.
