Огроман успех који је Русија остварила у Сирији, као и поступци америчке администрације у последњих годину дана, полако али сигурно удаљавају САД са позиције „број један“ у очима водећих европских политичких елита.
Разлике у ставовима Беле куће и лидера ЕУ чине да Европи, по свој прилици, Русија постаје све ближа, а томе у прилог говори и изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел да је „Русија сила која формира међународни поредак“. Да се расположење Немаца према Москви мења показују и подаци анкете агенције „АРД Дојчланд тренд“, у којој је двадесет осам одсто испитаника изјавило да верује Русији, док Сједињеним Америчким Државама верује 25 одсто учесника анкете.
Ненад Радичевић, политички аналитичар и дописник листа „Политика“ из Немачке, за Спутњик каже да би изјава немачке канцеларке могла да се тумачи као својеврсно признање Русији да је променила ситуацију у Сирији.
„Када је руска војска ушла у Сирију, чињенично стање у тој земљи се променило, пре свега по питању Исламске државе, али и одређених опозиционих група које нису биле део ДАЕШ-а. Суштински, Русија је тим својим потезом утицала на међународни поредак, односно на то како ће доћи до решења сиријског рата. На неки начин Ангела Меркел тиме указује да се не може више имати тај, пре свега амерички поглед на свет — да је Русија ту неважна“, оцењује Радичевић.
Како каже, у склопу све компликованијих односа Европе и Америке, односно Немачке и САД, канцеларка Меркел указује на то да је са Русијом неопходно разговарати као са фактором који утиче на међународни поредак, односно на међународне кризе, као што је некад утицала Америка.
„Изјава Ангеле Меркел долази у тренутку када су односи Немачке и Америке практично доживели крај својеврсне немачке ’заљубљености‘ у Америку, која је трајала од краја Другог светског рата па све до доласка Трампа у Белу кућу. Ова година је доказ да су немачко-амерички, односно европско-амерички односи практично никад гори, а ставови никад супротстављенији, што се видело од Париског климатског споразума, преко за Европу спорних нових америчких санкција према Русији, до иранског нуклеарног споразума из ког Трамп жели да изађе. Сада смо видели да је ту и питање Јерусалима као ’недељивог главног града Израела‘, а наравно, ту је и питање НАТО-а и решавање проблема у Северној Кореји. Све су то кризе на којима се испоставило да су напрасно Европа и Русија много ближе него Европа и Америка“, указује Радичевић.
Александар Камкин из Центра за немачка истраживања у Москви сматра да изјава Ангеле Меркел не представља позитивну или негативну оцену деловања Русије.
„Ову изјаву би требало сагледавати у ширем контексту — Меркелова поручује да су Русија и Кина центри моћи у успону и да ЕУ мора да преузме већу одговорност за оно што се дешава у свету. Овом изјавом немачка канцеларка признаје чињеницу да између центара моћи постоји јако супарништво и да у одређеним ситуацијама, када је реч о формирању новог светског поретка, Кина и Русија предњаче у односу на ЕУ“, каже Камкин.
Када је реч о резултатима анкете која указује на пад поверења немачких грађана у САД, Владислав Белов са руског Института за европске студије сматра да резултати анкете не одражавају однос грађана Немачке према „пакс американа“, него пре свега према Доналду Трампу као непредвидивом политичару.
„У питању је однос према политичким елитама, пре свега према председницима. Нажалост, свега је 28 одсто учесника који верују Русији. То је премало, али то је резултат глобалне медијске кампање. На однос према Русији негативно утиче ситуација у источној Украјини, али и у Сирији, где је, према мишљењу Меркелове и немачких политичких елита, Русија свесно бомбардовала болнице и школе“, каже Белов.
Ненад Радичевић, међутим, напомиње да је ово први пут у последњих десет година да је истраживање које први канал немачког јавног медијског сервиса спроводи о ставовима Немаца показало да они Русију виде као поузданијег партнера него Америку.
„У последњем истраживању у јуну, Америка и Русија су била негде егал, када је око 21 одсто испитаника рекло да су обе државе поуздани партнери Немачке. Овог пута 28 одсто види Русију, а 25 процената Америку као поузданог партнера Немачке. Иако то није нека велика разлика, очигледно је да је Трампова владавина утицала да се често и необјективно гледање у Америку као земљу за углед по питању демократије и слободе код Немаца прилично истопила ове године“, закључује Радичевић.
