Лист подсећа да је на вест о смрти девојчице Мадине Хусеин (6), која је погинула 21. новембра између Шида и хрватског Товарника када је на њу налетео воз, јавност је бурно реаговала.
Како је њена породица испричала медијима, до несреће је дошло након што их је хрватска полиција приморала да се врате у Србију.
Да овај трагични случај није изолован већ је део вишемесечне праксе за „Блиц“ потврђује директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.
„То траје већ четири-пет месеци у континуитету, свакодневно, ноћу и преко дана, а ради се о потпуно илегалном гурању миграната назад у Србију. Осим Хрватске, то ради и Мађарска, и то у потпуности без комуникације са српским властима“, каже он.
Он додаје да то раде институције тих земаља.
„Ми то не говоримо напамет: имамо изјаве сведока који су нам рекли да су их полицајци преко ноћи вратили у Србију и да су им претходно забранили да траже азил у Хрватској. Нажалост, авганистанска девојчица није ни прва ни последња жртва у том низу. Помно пратимо тај случај и од надлежних смо захтевали одговор на питање да ли је покренута истрага о несрећи“, каже Ђуровић.
Он истиче да никада није постајао споразум о међусобном „распоређивању“ избеглица између наше и две поменуте суседне земље, те упозорава на то да ће, ако се овај дуготрајни проблем не реши, Србија постати тампон-зона за избеглице са Блиског истока.
И у Комесаријату за избеглице и миграције наглашавају да је враћање миграната из суседних држава првенствено кршење њихових права загарантованих међународним прописима.
Како објашњавају, мигранти имају право да поднесу захтев за азил кад се нађу на територији неке државе.
„То је проблем на који Србија упозорава од почетка подизања зидова и затварања граница од стране држава чланица ЕУ. Нажалост, сведоци смо да та присилна враћања миграната некад имају и трагичне последице“, наводе у Комесаријату.
У Комесаријату додају да је око милион миграната током кризе прошло кроз Србију и наводе да све више њих тражи кров над главом због све хладнијег времена.
„Тренутно је у прихватним центрима за азил смештено 4.207 лица. Око 250 особа борави ван центара, углавном у Београду, Шиду и Суботици. Расположиви капацитети су 6.000 места, тако да сви мигранти, уколико желе, могу имати смештај“, кажу у Комесаријату, али не очекују да ће се број миграната значајно повећати.
