Кад би могли да виде игранку око уручивања/враћања награде „Најевропљанин“, Стерија и Нушић би се преврнули у гробу зато што су рођени у погрешно време. Посебно Стерија, јер је умро много пре него је успостављена награда за „покондирену тикву“.
Ако сте пропустили: награда која је постала пунолетна отишла је ове године у руке Драгана Марковића – Палме, што је нагнало лауреате из 2010. — Драгана Шутановца и Сашу Јанковића да је врате.
Цео игроказ, да није трагичан, био би комичан као и награда којој се у последњих 18 година придаје несразмерно велики публицитет.
За неупућене: „Плакета ’Најевропљанин године‘ је престижно и непристрасно признање појединцима за напоран и успешан рад усмерен ка бржој и свестранијој интеграцији наше земље у Европу, коју су заједнички установили Европска кућа Чукарица и Европски покрет у Србији“, наводи се на сајту Европског покрета, млађег партнера који додељује награду.
А то нам показује да је „специфична тежина“ плакете једнака евентуалним наградама за поезију које би уручивало „Друштво љубитеља хаику поезије из Лајковца“.
Оно због чега је Награда у овом миленијуму добијала незаслужен простор у српским медијима је списак добитника, који би се књижевном терминологијом могао окарактерисати као „антологија удворичке поезије“.
Јер награду су, игром „случаја комедијанта“, некако добијали политичари у врху власти које би Европска кућа Чукарица некако заобилазила као лауреате чим би се преселили у опозицију. У најкраћем, међу добитницима награде били су и (тада актуелни) председници, премијери, министри, а илустрације ради, Награду у области културе и образовања 2007. године примио је Мића Јовановић, оснивач Мегатренд — Џон Незбит — па поново Мегатренд универзитета.
Све то није сметало „бековском пару“ лауреата из 2010. Шутановац—Јанковић да се раније одрекну, ајд да се нашалимо — престижне награде, него су се, ето, сетили 2017. да са Палмом „не деле исте вредности“.
Посебно је лицемерно заклањање иза моралних принципа и „европских вредности“ (шта год то данас било) бившег министра војног коме те 2010. није сметао исти тај Драган Марковић – Палма, тада коалициони партнер Демократске странке.
Изјаву Драгана Марковића – Палме да се „патриотизам не сипа у тракторе“, Шутановац и компанија су схватили ка Његошеву, а она је најавила да ће се приликом формирања Владе језичак на ваги — коалиција СПС–ЈС–ПУПС окренути ка „проевропским демократама“ наспрам „патриотских радикала“.
Узгред, свиђало се то свиленим „Европљанима са педигреом“ или не, чињенице говоре да је градоначелник Јагодине на годишњем нивоу више урадио на упознавању грађана Србије са „Европом и европским вредностима“ него што су Шутановац и Јанковић за деценију.
Јер, ма колико се са неких (квази)елитистичких висина подсмевали Палминим екскурзијама у Беч или Паралију, градоначелник Јагодине је на лицу места и у пракси упознавао грађане са „вредностима ЕУ “. И то оне грађане који о свом трошку такав луксуз не би могли себи да приуште.
Да не причамо о томе на шта данас ЕУ личи са Великом Британијом на излазним вратима и државама чланицама које нису у стању да иједну одлуку заједнички донесу.
Све више комична Европска унија, још смешнија награда „Најевропљанин“, а гротеску употпуњују увређени лауреати који награду враћају. И то, коначно кад је Србија „пред вратима ЕУ“. За неких осам година.
