На налогу америчке амбасаде у Русији на Твитеру објављен је видео-снимак, на коме амбасадор одговара на питање твитераша: „Чији је Крим?“.
„Не треба амбасадору постављати питање на које може да одговори сваки човек који познаје међународно право. Крим — то је Украјина. За побољшавање руско-америчких односа, обнављање територијалне целовитости Украјине је апсолутно неопходно“, одговорио је Хантсман.
Посол США Джон Хантсман отвечает на один из самых частых ваших вопросов: «Чей Крым?»
— Посольство США в РФ (@USEmbRu) 13. децембар 2017.
«Для улучшения российско-американских отношений восстановление территориальной целостности Украины совершенно необходимо.» @CKAHEP pic.twitter.com/GzbNakpvSk
Твитераши су оштро реаговали на изјаву америчког дипломате, поручујући му да је његов одговор — нетачан.
„Хантсмане, ти прво Америку дај Индијанцима, Косово — Србији, па дођи на Крим и питај људе где они хоће да живе. Ако Кримљани кажу теби да они хоће да се врате у Украјину, тада ’лај‘ на Русију, то ће бити демократски“, пише Алекс.
„Контролно питање: „Чије је Косово?“, упитао је Иван, док Сергеј пита: „Чији је Тексас, чији су Хаваји…?“.
И многи други твитераши и корисници интернета се слажу да за побољшање руско-америчких односа Сједињене Државе треба да признају да је Крим — руски, а да је Косово — српско.
На изјаву америчког амбасадора реаговали су и руски званичници. Заменик председника комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич је рекао да после таквих изјава Хантсману неће бити лако да ради у Русији, док је сенатор Алексеј Пушков на свом налогу на Твитеру оценио да није на америчком амбасадору да даје такве оцене.
Пушков је напоменуо и да су бивше колеге говориле о Хантсману као о дипломати који је одлучан да побољша односе између Русије и САД, али да је он, изгледа, изабрао „погрешан пут“.
„Није на америчком амбасадору да одређује чији је Крим: САД немају ни са Кримом ни са људима који тамо живе никакве везе. Већ су говорили о Јерусалиму — боље да су ћутали“, навео је Пушков.
Заменик премијера кримске владе Дмитриј Полонски, коментаришући Хантсманове речи, посаветовао га је да боље изучи географију и историју.
„Да је он имао та потребна знања, он не би давао такве изјаве“, рекао је Полонски.
Руски аналитичари кажу да изјава америчког амбасадора само осликава званичну позицију САД, а да би Вашингтон желео да види Русију „слабу и распарчану“.
„По мом мишљењу, Американци у то верују јер они виде свет у свом систему координата. А у њиховом систему Русија треба да буде ослабљена, Русија треба да губи територије, а не да их враћа у свој састав. Наравно, амбасадор је изразио политичку позицију своје државе и њене елите. Мислим да ће се у догледној будућности САД држати управо те позиције, док ће се у исто време дешавати да цео свет признаје Крим као руски. То ће бити постепен процес, који ће трајати годинама. Када се догоди правно признање Крима као руског од стране европских земаља и Сједињених Држава — то ће бити велико питање. Могуће је да ће се то догодити тек за неколико деценија. Али, желела бих да нагласим да ће се признање по чињеничном стању догодити у догледно време, а то ћемо видети по доласку страних компанија на Крим, посетама званичника и одређеним контактима“, каже за Спутњик политиколог Наталија Макејева.
Руски аналитичари кажу да Крим Западу није важан сам по себи, већ као још једно проблематично питање у односима са Русијом.
„И сами Кримљани ће се смејати тој изјави, јер они себе не виде ван Русије. Осим тога, тема спорних територија није почела од Крима и неће се са Кримом завршити. Северни Кипар, Косово, Курили… Ништа ново, одувек су постојале теме, које са наше тачке гледишта не би требало да брину земљу која се налази на другом континенту, али ипак, ове приче се изнова и изнова појављују. И не можемо рећи да ће се то кримско питање завршити за годину или две. И пре него што се десио Крим, они су проналазили разлоге да нас оптужују за нека друга питања. Русију су оптуживали за окупацију Јужне Осетије и Абхазије, пре тога да смо наводно окупирали и Чеченију, која је, узгред, део Русије. Тешкоће су у томе што сви ти политичари и дипломате говоре да се на Криму крше људска права, а притом се њима одузимају права да дођу на Крим. Јуче сам разговарао са једним дипломатом из ЕУ и причао сам му да сам био на Криму, да је тамо све лепо, топло, сунчано, људи су задовољни, а он ми каже: „Ја не могу тамо да идем, нама је забрањено“, рекао је политички аналитичар Станислав Бишок.
Подсетимо, Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године након референдума. За уједињење са Русијом гласало је више од 95 одсто становника полуострва.
Амерички државни секретар Рекс Тилерсон је ове недеље изјавио да САД желе да се врате питању Крима, али да им је тренутно приоритет решавање кризе у Донбасу.
„Вратићемо се питању Крима. Знам да је председник Путин јасно дао до знања да се о томе неће разговарати за преговарачким столом. У неком тренутку ће се то десити, али сада треба да зауставимо насиље на истоку Украјине. Видећемо да ли ћемо успети то да решимо“, рекао је Тилерсон.
Шеф Стејт департмента је изјавио да САД не могу да прихвате „инвазију“ Русије на Украјину, а да санкције против Русије остају на снази до успостављања територијалне целовитости Украјине.
