Норвешки Институт за заштиту на раду (Стами) закључио је на основу ранијих унакрсних испитивања да су оба пола на послу подједнако изложена сексуалном узнемиравању.
„Упркос традиционалним мишљењима, подједнак број мушкараца изложен је сексуално увредљивом понашању на послу“, навео је Институт за заштиту на раду.
Према „Берген Булинг“ истраживачкој групи, мушкарци и жене су упоређивани по броју пријава за сексуално узнемиравање и показало се да више жена него мушкараца доживљава себе као циљ и жртву.
Нилс Лавик, економиста на Лунд универзитету и консултант за запошљавање, приписује овај диспаритет не само сексуалном прекршају као таквом, већ и начину на који га интерпретирају мушкарци и жене. Пошто су мушкарци по правилу физички јачи, претпоставља се да се жене осећају више угроженима од напасника.
Међутим, ниједна од студија о сексуалном узнемиравању, сматра Лавик, не узима у обзир велики број случајева у којима мушкарци одлучују да не пријављују узнемиравање из психолошких разлога.
„Трљање и врцкање око рајфешлуса уз ласцивне коментаре шта би женски шеф могао да уради запосленом, код неких мушкараца изазива само осмех, али не код свих. Код осталих то изазива мучнину и грчеве у стомаку“, рекао је Лавик за национални сервис НРК објашњавајући да разни људи имају различите границе за оно што је прихватљиво, без обзира на пол.
Према његовом мишљењу, за многе мушкарце је неприхватљиво да признају да су жртве сексуалног узнемиравања јер би тако срушили идеју да је мушкост повезана са моћи, снагом и контролом. Бити жртва је за многе „женски проблем“, због чега је мали број мушкараца спреман да призна да је жртва. Не нужно из страха од одмазде већ због страха да колеге и претпостављени имају такве ставове.
„Број мушкараца који намерно или због психолошких механизама одбране улепшавају стварност је непознат, али је несумњиво да такав феномен постоји“, наводи Лавик уз признање да је и сам једном лагао о питању тежине сексуалног преступа у унутрашњем истраживању.
За стварно решавање проблема потребно је променити став. Организације би требало да се усредсреде на рутине упозорења у свим норвешким фирмама са најмање петоро запослених. То би требало да буде приоритет с обзиром да су претходна истраживања показала да то доводи до већег броја пријављивања случајева.
„Менаџери би требало да нагласе да су и мушкарци осетљиви на сексуално узнемиравање као и жене и да се убеде да не би смели да се осећају осрамоћени, немужевни или смешни ако пријаве случај“, сматра Лавик.
Комплетно особље, од руководилаца до чистачица, требало би да учествује у том процесу. Осим тога, потребно је обезбедити поверљивоста, ако је то потребно, закључио је Лавик.
