„Удео руског гаса у Италији је 37 одсто. У Немачкој је мало мањи, око 28 одсто. Немачке компаније без руског гаса могу да преживе недељу дана дуже од италијанских“, каже Пјотр Пушкарев, главни аналитичар компаније „Телетрејд“.
До отварања овог питања дошло је после фаталне експлозије аустријског складишта гаса у уторак, која је озбиљно уздрмала снабдевање Европе тим енергентом.
Остале европске земље су још више зависне од руског гаса и могле би да преживе још мање од недељу дана, колико је потребно Италији.
„Зависност Словеније, Грчке и Мађарске износи од 41 до 45 одсто. Без гаса из Русије, оне би се суочиле са значајним мањком гаса у року од 10 дана“, каже Пушкарев.
Чешка, Словачка, Финска, Литванија, Летонија и Естонија близу су готово стопостотне зависности од руског гаса, каже овај аналитичар.
Европска унија је покушала да уједини гасоводе из Европе, Азије и Африке како би обезбедила снабдевање гасом за цео континент, каже Иван Карјакин, инвестициони аналитичар компаније „Глобал Еф-Икс“.
Исту стратегију има и руски „Гаспром“, који развија инфраструктуру за течни природни гас (ЛНГ).
Европа је подељена у ставовима о овом питању. Присталице руског гаса су Аустрија, Мађарска и Немачка, док му се противе земље Северне Европе и балтичке државе, као и неке земље на југу континента.
„Ако ’Гаспром‘ примени своје пројекте за гасоводе, онда ће руски гас из гасовода чврсто заузети своје место у енергетском систему Европе. Онда ће се такмичити с ЛНГ-ом из Америке и Катара, а руски гас има веће шансе да понуди боље цене“, каже Карјакин за РТ.
Зато нове санкције против Ирана, Северне Кореје и Русије укључују санкције против руских снабдевача гасом за Европу. Иран и Северна Кореја су ту само да скрену пажњу са пројекта „Северни ток 2“.
„Брисел свакако зна да би замена руског гаса америчким ЛНГ-ом само смањила енергетску безбедност Европе, уместо да је увећа. Зато вероватно и неће прекинути сарадњу са ’Гаспромом‘. Али и ’Гаспром‘ ће претрпети штету због санкција и америчког притиска. Пред нама је велика борба“, каже Карјакин.
Пушкарев каже да развијање ЛНГ терминала може да буде важно Европи само у случају ванредних догађаја, попут оног у Аустрији.
„ЛНГ је скуп. Коштаће кориснике између 50 и 70 одсто више од обичног гаса. Зато Вашингтон нема никакве шансе да изгура Русију са европског гасног тржишта“, рекао је Пушкарев, додајући да је управо то главни разлог за амерички притисак на Европу.
