Увређени британски понос
Британски политичари били су веома увређени што су, услед свеопштег трагања за „руским трагом“ на свим изборима и референдумима, њихове сопствене кампање остале изван зоне интересовања.
Познати сатиричар Карл Шаро написао је након избора за британски парламент: „Највеће разочарање на британским изборима јесте то што није било чак ни наговештаја о руској интервенцији. Као да смо потпуно безначајни“.
Поводом резултата „брегзита“ Британци се у почетку такође нису досетили да сумњиче Русију. Излазак земље из ЕУ подржавала је апсолутна већина штампаних медија у земљи, тако да се нико није усудио да све њих прогласи „Путиновим агентима“.
С друге стране, против „брегзита“ директно су агитовали и тадашњи амерички председник Барак Обама и читав низ лидера европских земаља. Било би прилично смешно говорити о руском мешању када се све то има у виду.
Прошло је, међутим, време и покренута је параноична кампања „Рашагејта“ у САД. А Британија је одлучила да више не стоји по страни. Посланик Лабуристичке партије Бен Бредшоу почео је да исказује своје личне сумње, а то никако није могло да прође без Русије. Признао је да нема никакве доказе, али душа поносног Британца није могла да дозволи да Кремљ, који се меша у све на свету, игнорише његову земљу.
У октобру се појавила опширна истрага британског сајта „Опен демокраси“ који финансира Џорџ Сорош. Сенка сумње пала је на приходе енглеског милионера Арона Бенкса, једног од главних спонзора „брегзита“. У тексту је Русија споменута само једном, искључиво у вези с местом рођења Бенксове жене, која нема никакве везе с „брегзитом“.
После неколико дана, посланик Бредшоу је на заседању доњег дома споменуо овај чланак. Питао је да ли се истражују извори порекла средстава која су издвојена за агитациону кампању током референдума. Посланик је притом изговорио магловиту фразу о својој забринутости да је реч о „иностраном, пре свега руском мешању у западне демократије“.
Лабуриста није оптужио Русију директно, али је зато амерички „Њујорк тајмс“, који свуда и увек тражи „руски траг“, одмах пренео кратку напомену Бредшоуа као веродостојно сведочанство о „руском мешању у ’брегзит‘“.
Седамдесет три пенија
Након тога је прича кренула сама од себе. У британском парламенту образована је комисија која истражује „лажне вести“ и „чињенице о мешању“. Шеф ове комисије Дамијан Колинс упутио је захтев друштвеним мрежама, у којем пита како су „руски играчи“, који су фигурирали у извештајима Фејсбука и Твитера о „Рашагејту“ у Конгресу САД, утицали на британску кампању.
Током ове „истраге“, британски листови су заједно с „Њујорк тајмсом“ објављивали све могуће „сензације“. Писали су о томе да је пронађен „руски траг“, да су „руски тролови“ били активни током кампање.
Истрага је, међутим, доживела фијаско: судећи по званичном одговору Фејсбука, који је стигао ове седмице, корисници које је компанија идентификовала као „руске ботове“ из Агенције за интернет истраживања (на Западу популарна као „руска фабрика тролова“), потрошили су током двомесечне референдумске кампање укупно 97 центи, односно 73 британска пенија.
За овај новац објављена су три рекламна поста које је видело око 200 људи. Испоставило се да је Русија успела да одреди исход „брегзита“ за само долар.
Ова вест је изазвала отворено ликовање присталица „брегзита“. „Где су све те громогласне теорије завере о Русији и референдуму о ЕУ?“, пита европски посланик Најџел Фараж, који је раније био на челу Партије независности Велике Британије.
Милионер Бенкс је саветовао новинарки „Гардијана“, која је ширила ове теорије, да врати своје новинарске награде онима који су јој их уручили. Његов пријатељ Енди Вигмор се нашалио: „73 пенија… Хвала теби, Амбасадо Русије, за сву твоју помоћ у ’брегзиту‘“.
Конспирологија скупо кошта пореске обвезнике
Тешко је рећи колико је новца пореских обвезника већ потрошено на истрагу која је започета у октобру. Вероватно много више од једног долара.
Дејмијен Колинс не крије нерасположење. Он је уверен да Русија није могла да се ограничи на тако малу суму. Истина, не објашњава због чега. „Не верујем“, то је све.
Посланик је саопштио да се већ састао с представницима „Фејсбука“ и затражио од њих „истраживање о руској активности“ током референдума и парламентарних избора. Поштено говорећи, последњи захтев је нешто ново. Није ваљда да посланик Конзервативне партије сумња у резултате свог избора? Или мисли да су победу торијеваца омогућили „руски тролови“?
Судећи по реакцијама присталица теорија завере у вези с „руским мешањем“, они се неће зауставити. Већ има података о томе да британски посланици планирају да у фебруару посете Вашингтон и да се састану с руководиоцима компанија „Гугл“, „Фејсбук“ и „Твитер“ са молбом да пронађу макар неке додатне „доказе“.
