Председник Русије Владимир Путин разговарао је телефоном са америчким председником Доналдом Трампом и захвалио му се на информацијама ЦИА, које су помогле да се открију и приведу терористи који су припремали бомбашке нападе у Санкт Петербургу. Огласила се и Бела Кућа саопштењем у коме се каже да је Трамп изјавио да је обавештајна заједница САД задовољна што је спасила много људских живота у Русији.
Саговорници Спутњика сугеришу да је управо превентивна и правовремена сарадња обавештајних служби најефикаснији начин борбе против терориста и кључ за одржавање безбедности у свету. Информације, дакле, могу бити ефикасније и од самих акција против потенцијалних терориста.
Станислав Бишок из Фонда за развој института цивилног друштва из Москве тврди да руске и америчке службе безбедности нису ни прекидале сарадњу, без обзира на ситуацију у политичким односима. Ипак, не треба заборавити да представљање ове сарадње у медијима не штети Американцима, каже Бишок.
„Информације о спреченом терористичком нападу постале су доступне јавности зато што од те приче ни најистакнутији русофоби у Америци неће правити скандал, јер би то било потпуно неморално. Када је реч о борби против тероризма, мислим да је то једна од ретких тема око које се САД и Русија потпуно слажу. У овој теми, Москва и Вашингтон су пријатељи. Притом, све то не значи да ЦИА сутра неће радити против Трампових интереса или сакрити од њега неке важне податке, које се тичу Русије“, оцењује Бишок.
Домаћи стручњак за безбедносне службе, професор Београдског универзитета Андрија Савић, сматра да је ова ситуација знак да долази до открављивања политичких односа ових двеју сила.
„За мене је ово охрабрујући чин, гест који је Доналд Трамп упутио преко обавештајног канала. Мислим и да је одговор руског председника био веома коректан. То је можда први индикатор да долази до открављивања, побољшања односа, не само на обавештајном, већ и на укупном, пре свега политичком плану. Чини ми се да је ова ситуација пре свега политички индукована“, каже Савић.
Он додаје да је атмосфера неповерења диктирана политиком била веома изражена у последњој години, током које је администрација Доналда Трампа имала пуно тешкоћа у успостављању пуног мандата, односно пуне владавине. Не треба заборавити да обавештајне заједнице држава следе приоритете државне политике, каже Савић.
„Каква је спољна политика једне државе, тако се понаша и обавештајна заједница те државе. Међутим постоје ситуације у којима има професионалне сарадње, у смислу очувања професионалних контаката и размене одговарајућих информација. Живимо у глобализованом свету, ни један безбедносни проблем, као тероризам, не може се решити без адекватне сарадње служби различитих држава“, објашњава Савић.
Спутњик је на ову тему разговарао и са Андрејом Кошкином из Асоцијације војних политиколога. Он сматра да у овом тренутку Русија и САД слабо сарађују, иако је Москва спремна на сарадњу у свим правцима. Међутим, због унутрашњих неслагања у Америци, тај предлог није прихваћен, каже Кошкин.
„Без обзира на све то, Владимир Путин користи све могућности да пронађе нове модалитете сарадње између две земље. Овог пута, америчке службе безбедности су помогле руским колегама да сачувају животе цивила. Подсећања ради, пре неколико година и руске тајне службе су упозоравале америчке колеге на то колико су опасни они који су касније извршили терористички напад у Бостону. Мислим да је ова сарадња добар узор европским земљама, које би требало да схватају колико је важна узајамна помоћ, када је реч о спречавању тероризма“, оцењује Кошкин.
Подсетимо, после потпуног захлађења односа након обарања руског авиона изнад турско-сиријске границе, обавештајна служба Турске добила је податке руске војске са упозорењем о припреми преврата у тој земљи. Уследило је извињење због обарања авиона, а затим и директан контакт Путина и Ердогана после кога су добри односи Русије и Турске почели да мењају слику света.
Председник Форума за тероризам и транзицију безбедности Милан Пашански сигуран је да ће Русија Америци узвратити услугу, али када је реч о сарадњи највећих обавештајних агенција у глобалној борби против тероризма, није оптимистичан. Дневна захлађења у односима суперсила, нажалост, стално односе примат у односу на глобалну борбу против тероризма, каже Пашански.
„Видели смо у Сирији и другим кризним жариштима, они не могу да се договоре ко ће да носи барјак борбе против тероризма, односно у чијој ће се режији антитерористичка глобална коалиција успоставити. Било би трагично да се деси неки армагедон, да се рецимо дигне у ваздух нека нуклеарна електрана или да терористи активирају атомску бомбу. Онда би глобалне светске силе схватиле да су њихова дневна захлађења периферна у односу на глобалну претњу која угрожава опстанак човечанства“, каже Пашански.
Федерална служба безбедности Русије је 13. и 14. децембра у Санкт Петербургу идентификовала и пресекла нелегалне активности конспираторске ћелије присталица ДАЕШ-а које су планирале да изврше терористичке нападе 16. децембра уз помоћ бомбаша-самоубица у једном од верских објеката.
