Нацрт Акционог плана Електропривреде Србије (ЕПС) за заштиту и унапређење животне средине од 2016. до 2025. године предвиђа улагања од 864 милиона евра у смањење загађења ваздуха, земљишта и вода, али и у управљање отпадом, рекао је Александар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију Јавног предузећа Електропривреда Србије приликом представљања тог документа на Међународној стручној конференцији „Како да ЕПС буде „зеленија“?“, коју је интернет портал „Балкан магазин“ организовао у сарадњи са том компанијом, а под институционалним покровитељством Министарства рударства и енергетике.
Улагање у екологију у енергетском сектору је део неминовног процеса смањења потрошње фосилних горива и емисије угљен-диоксида. Тај посао, према речима учесника конференције, трајаће дуго, биће веома тежак, захтеваће учешће свих актера у друштву, али и много дијалога и политичке воље.
Мирјана Филиповић, државна секретарка у Министарству рударства и енергетике, навела је да ЕПС има одређене обавезе које мора да испуни због чланства Србије у Енергетској заједници (ЕЗ), али и приступних преговора са Европском унијом (ЕУ). Она је истакла да се доста ради на томе да та компанија достигне стандарде који важе у ЕУ, али је и подсетила да те норме нису постојале када је Србија градила своје највеће енергетске капацитете.
„Зато се последњих година спроводи модернизација тих постројења, али веома је тешко када нешто што је изграђено одавно морате да уклопите у нове стандарде, и зато подржавамо напоре ЕПС-а на овом путу, који је уско повезан и са преговорима о поглављима 15 и 27“, рекла је Филиповићева, наводећи да је држава успела да у преговорима за ЕЗ добије више времена да примени неке европске прописе, као што је Директива о великим ложиштима.
Око 30 одсто обавеза приликом уласка Србије у ЕУ, према речима Александра Весића, помоћника министра за заштиту животне средине, односи се на екологију, па је Акциони план део напора да се то оствари.
„Предстоје нам преговори и са ЕЗ и са ЕУ, а постоји могућност да нећемо добити исте рокове од те две институције. Али то је реалност. То ће бити један од најтежих делова преговора у вези са Поглављем 27. Надам се да ћемо добити додатне рокове, а да бисмо их заслужили морамо нешто да урадимо, да покажемо да се трудимо“, истакао је Весић.
У последњих десет година ЕПС је инвестирао три милијарде евра у модернизацију производних капацитета, екологију, унапређење дистрибутивне мреже и припреме за градњу нових електрана. Као резултат повећана је снага за 200 МW у термоелектранама (ТЕ), а за 140 у хидроелектранама (ХЕ), као и производња у ТЕ са 18 на 25 ТWх.
„Уз то спровели смо низ пројеката у екологији, па су улагања достигла 320 милиона евра од 2002. до 2016. године, пре свега у ТЕ, у унапређење квалитета ваздуха, односно смањење штетних емисија, па је само годишња емисија прашкастих материја, иако је додатно повећана производња електричне енергије, смањена шест пута. Улагали смо и у пречишћавање отпадних вода, у системе за одлагање пепела и у управљање уљима са пираленом“, навео је Јаковљевић.
Истичући да би српска производња електричне енергије, да ја наша земља у ЕУ, са седам одсто учествовала у укупној производњи струје те заједнице из лигнита, а само три одсто, ако се додају и остале врсте угља, Јаковљевић је навео да еколошка транзиција енергетског сектора у ЕУ траје 30 година и да још није завршена, а ЕПС је почео да је спроводи тек 2002. године.
„Укупан инвестициони план ЕПС-а до 2025. је процењен на 4,7 милијарди евра, а део се односи на екологију. У изради овог акционог, али и инвестиционог плана смо имали у виду обавезе према ЕЗ и ЕУ, које ће бити дефинисане кроз преговоре о Поглављу 27, али и кроз нове директиве које се припремају. Имамо више од 50 пројеката за заштиту животне средине које морамо да спроведемо и у њих ћемо уложити 864 милиона евра“, најавио је Јаковљевић.
Око 650 милиона евра биће инвестирано у заштиту ваздуха (одсумпоравање димних гасова, смањење азотних оксида), око 53 милиона евра је намењено за заштита земљишта (регулисање депонија пепела), око 43 милиона евра ће бити искоришћено за заштиту вода (постројења за прераду отпадних вода, мониторинг површинских и подземних вода), око 115 милиона евра коштаће улагања у управљање отпадом и око пола милиона евра у реорганизацију система заштите животне средине.
Када се подвуче црта, ЕПС је уложио више од 300 милиона евра, 296 се тренутно улаже, припремају се пројекти за 325 милиона евра, а у плану су инвестиције од још око 240 милиона евра.
Искуства Велике Британије представио је Ентони Илс, консултант и члан британског Института за природне науке, који је рекао:
„Мораћете и да доносите нове законе, а наше искуство говори да је то компликовано. Неопходан је дијалог, да би се створило поверење и да би се видело да ли се иде у правом смеру. Сви морају да схвате шта им је улога, као и да се обезбеде технички и финансијски ресурси“, навео је Илс, саветујући да се о угљу размишља као о транзиционом енергенту ка „зеленим“ енергијама.
Данијел Берг, директор Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) је истакао да улагање у еколошке пројекте у енергетици није проблем само ЕПС-а, већ целе земље, као и да је реч о дуготрајном процесу.
