Цена струје у Србији за велике потрошаче је јако слична комерцијалној цени осталих произвођача у региону, док је струја за домаћинства у Србији јефтинија за 30-40 одсто у односу на регион, па су гласине о томе како ће Хрватска снабдевати грађане појединих градова у Србији нетачне.
Приче и написе у новинама о томе како Хрватска преузима снабдевање електричном енергијом Ваљева и Краљева, Жељко Марковић, виши руководилац у компанији „Делојт Србија“, гост емисије „Енергија Спутњика“ коју води Јелица Путниковић, сматра последицом игара разних снабдевача. Он каже да је у случају локалне самоуправе Краљева и Ваљева у питању набавка електричне енергије за јавну расвету која се купује по тржишној цени и да то нема никакве везе са струјом коју користе грађани.
О тврдњама трговаца електричном енергијом који се буне због цене по којој ЕПС продаје своју струју, наш саговорник каже да је у питању мала забуна између комерцијалне цене и цене која се нуди домаћинствима, која је знатно нижа од од комерцијалне.
„Енергија која се нуди домаћинствима у свим државама у окружењу се продаје по комерцијалној цени, док је код нас цена те енергије нижа од комерцијалне цене. Она је негде на нивоу од око 26 до 28 евра. Не можемо да кажемо тачну цену зато што имамо тарифни систем, па преко лета то буде нешто ниже, јер нема толико потрошње у црвеној зони. Зими буде око 27-28 евра, али то је и даље мање од 45-50 евра, колика је сада цена електричне енергије на тржишту. Изузев Републике Српске, која има цене сличне нашим ценама за домаћинства, у Федерацији, Хрватској, Словенији, Црној Гори све цене имају ниво комерцијалне цене, и то је 30-40 одсто скупље него у Србији“.
Што се тиче комерцијалне цене, по којој струју купују сва предузећа, држава, локалне самоуправе, школе, наш саговорник каже да она прати тржишну цену и према њој се формира, а да ће ЕПС ће увек бити јефтинији од других снабдевача који морају електричну енергију да купе од ЕПС-а или да је увезу, чиме се повећавају трошкови.
„ЕПС се понаша тржишно. Труди се да заради што је могуће више новца, али и да не остави простора конкуренцији да са нижим ценама победи“.
Марковић каже да поред наше навике да су нам рачуни за струју мали из протеклог периода, има доста нерационалног трошења енергије и да је она за нека домаћинства, због тарифног система који код нас постоји, скупља од просека у Србији.
„Обично причамо о домаћинствима која у просеку троше 350 до 400 киловат-часова месечно. Нека домаћинства троше и 1.500 и 2.000 киловат-часова месечно и улазе у црвену зону, па је цена коју они плаћају већа него ових 27-28 евра, што је просечна цена на нивоу целе Србије“.
Марковић је додао да би домаћинства која троше преко 2.000 киловат-сати, а таквих има 2 одсто у Србији, могла да размишљају о томе да промене снабдевача, да не купују од ЕПС-а или да купују на комерцијалном снабдевању где не постоје зоне, и да на тај начин уштеде новац.
Наш саговорник каже да 50 одсто укупно утрошене електричне енергије иде домаћинствима и да би се, уколико би цена код нас била таква да трговци електричном енергијом могу да буду конкурентни, водила борба за сваког купца.
„Не мери се колико ко држи процената, већ проценат промене снабдевача, значи, колико пута грађани мењају снабдеваче, јер они на сваку понуду могу да раскину уговор, да склапају нови уговор и да иду где им је јефтиније“, каже он и додаје да је таква ситуација у Хрватској, где су комшијске електропривреде преузимале снабдевање потрошача, као и да Хрватска покушава да пласира своју енергију у Словенији и обрнуто, и да је то у свету редовна појава.
Марковић каже да су нам за такво тржиште електричном енергијом и системом са више тарифа и тарифама различитих снабдевача који функционише у свим западним државама потребна што савременија бројила, да би могућност понуда тарифних пакета била већа.
„Сада имамо само скупљу дневну и јефтинију ноћну тарифу, али са бројилима која подржавају 4, 5, 8 тарифа могли бисмо да имамо 3-4 различите цене у току дана и да на тај начин покушавамо да обликујемо потрошњу. Када имамо мањи пик потрошње у летњим месецима, рецимо од три-четири после подне до шест-седам увече, кад људи дођу с посла, да буде јефтинија струја“, каже Марковић и додаје да постоје и такозване динамичке тарифе у којима вам добављач шаље сигнал тако што упали лампицу кад вам нуди ултрајефтину струју и струју по осталим тарифама. „То је ’деманд-респонс‘ — ако постоји велика навала на систем, онда је цена струје скупља, а ако је мања, онда је цена јефтинија да би се стимулисала потрошња“.
Објашњавајући на који начин су снабдевачи струјом почели да шире понуду својих производа потрошачима, као што су интернет, кабловска телевизија и телефонија, Марковић наводи пример из своје компаније.
„Наш пакет ’Диџитал‘, који примењујемо у неким земљама, на основу анализа података које купац, хтео или не хтео, оставља на интернету, просто приступа друштвеним мрежама и тако прати његове потребе и нуди му нешто у оном тренутку када оцени да се интересује за неки производ, рецимо за нови миксер“.
Марковић сматра да ми нерационално газдујемо потрошњом струје, јер некад нисмо размишљали о томе колики ће нам бити рачуни за струју, али има и тога да људи немају новца да изолују станове, куће. Да ли смо добро обавештени као потрошачи где се све може уштедети струја?
„Кампања која обавештава грађане како се може уштедети струја се стално ради“, каже Марковић и додаје да је најбитније да објекат буде добро изолован, да је битно да прозори дихтују, да што мање топлоте одлази у спољни простор и да треба водити рачуна о енергетској класи апарата за домаћинство. „Појавиле су се ЛЕД сијалице које троше седам-осам пута мање електричне енергије, а исто је осветљење у односу на класичне изворе светлости. Постоји много мера које можемо да применимо. Уз план, то може да се уради и са скромнијим новчаним средствима“.
Да ли су градови почели да прелазе на јефтино осветљење?
Модернизација јавне расвете и ново ЛЕД осветљење су на нивоу идеје или иницијативе, кад су наши градови у питању, каже Марковић и наглашава да треба охрабрити локалне самоуправе да крену у промене, али да нека јавна предузећа раде на томе.
„Ових дана почињем студију за ’Путеве Србије‘, где ће се разматрати замена извора светлости уз ауто-пут ЛЕД сијалицама и могућност управљања њима и смањивања светлосног флукса у оним тренуцима када то није неопходно, када се још види. Тада можемо мало и да смањимо осветљај, па да га, како полако пада мрак, појачавамо. Имаћемо осветљење на ауто-путевима као на Западу и уштедеће се лепа количина електричне енергије“.
Поједине фирме, наводи наш гост, које су дошле са Запада, имају разрађен концепт и примениле су практично све мере, измениле су све светиљке, све функционише теледириговано и даљински и постижу висок ниво ефикасности.
