Парламент у Тирани јуче је личио више на ратно поприште, него на демократску институцију. Еди Рама, премијер Албаније, за длаку је избегао погодак у главу ципелом своје коалиционе колегинице из Покрета за интеграције, а запаљене бакље усред скупштинске сале подсетиле су на косовски Парламент у претходном сазиву.
Лидер највеће опозиционе странке у Албанији, Демократске странке, Лулзим Баша, овај метеж назвао је „почетком народног устанка“, после чега су уследиле демонстрације на улицама и сукоб са полицијом. Разлог због чега се све ово дешавало јесте именовање новог државног тужиоца, који би требало да се избори са криминалом везаним за дрогу која буја у Албанији, али и са корупцијом у политичким редовима.
Имајући у виду да је Баша најавио нове, оштрије демонстрације од јануара идуће године, али и „политичке мере у Парламенту“, дакле, опструкцију рада ове институције, утисак је да Албанија доживљава репризу из 1997. године када је дошло и до оружаних сукоба, јер тадашња власт није могла да се избори са високим степеном корупције. Тај сукоб у Албанији многи повезују са ескалацијом сукоба на и Косову и Метохији.
Имајући то на уму, није на одмет упитати се да ли је могуће да се унутарполитички сукоби из Тиране прелију и на остале територије где живе Албанци? Или да политички сукоб у матици искористе екстремисти ван матице за остварење својих циљева?
Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији, верује да такав сценарио није могућ, уз објашњење да је то унутрашње питање Тиране, а да је разлог за овај сукоб проистекао из опште потребе за рашчишћавањем криминалног дела становништва који се односи на производњу и трговину наркотицима.
„Ово што се јуче десило у Парламенту у Тирани било је очекивано. Међутим, с обзиром на контакте које имам са сународницима и у Македонији и у Црној Гори и на Косову, устанак на који Баша позива, не може да се прелије ван граница Албаније. Насиље које је било и у Парламенту и ван њега, односи се на рушење власти Едија Раме“, тврди Бериша.
Да потенцијални сукоб не може да пређе изван Албаније, за Беришу је додатна гаранција и чињеница да су у овој држави стране службе, које тренутно функционишу у Албанији, због рашчишћавања нарко-картела, веома активне и да не би дозволиле да се сукоб прошири ван граница Албаније. Могућност да би рушење Раме са власти повукло ногу да се активирају екстремисти и националисти из албанских редова који подржавају Раму, за Беришу је такође опција која не пије воду, јер како каже, што се албанског корпуса ван Албаније тиче, био Баша или Рама, њима је циљ исти — уједињење са Албанијом и пут ка Европској унији.
„Односи између Косова и Албаније, било ко да је на власти у Албанији, ићи ће узлазном линијом која је зацртана ка саједињењу“, убеђен је наш саговорник.
Душан Јањић из Форума за етничке односе умногоме се слаже са мишљењем Берише, али ипак додаје да уз одређене околности, сукоби у Тирани могу да се одразе и на друге области. Јањић каже да је Рама очито, осећајући опасност која му прети (свргавање са власти), још пре годину и дуже почео да уцењује ЕУ на разне начине својим изјавама, удварајући се на тај начин регионалном национализму.
„Дакле, за ту националистичку подршку и за тај део Албанца у региону који сањају уједињење са Албанијом бориће се исто и Бериша и Рама“, уверен је Јањић.
Иако не мисли да је тренутно велика могућност да се деси неки озбиљнији сукоб унутар Албаније, Јањић ипак прави паралелу са дешавањима из 1997. године. Он подсећа да се тада Албанија урушила изнутра, па се све то онда додатно прелио и на Косово и Метохију. Данашњи политичари из Тиране, по његовом мишљењу, покушаће да спрече урушавање Албаније изнутра, тако што ће заиграти на карту регионалног национализма.
„Али то регионално активирање не може сама Албанија да уради. Оно би могло да успе само ако би се догодило или коинцидирало са још неким процесима, а један од њих би могао да буде активација питања Санџака или југа Србије. То би онда добило много шири значај, јер би то могло да доведе и до дестабилизације Црне Горе“, каже Јањић.
Управо ципела која је полетела према Едију Рами од коалиционог партнера најбољи је показатељ да Рама не стоји више добро по популарности као пре две године, јер је повукао низ непопуларних мера и за становништво, али и за богаташе који су се обогатили на друштвеним јаслама. Тешка социјална ситуација у самој Албанији, али и јак криминални лоби који сеже све до државног врха и позиције и опозиције, уз подршку коју има са криминалним групацијама ван граница Албаније, није нешто што би требало да се занемари, посебно ако се има у виду да и Рама и Баша имају своје приватне односе са косовским лидерима, који још увек контролишу највећи део илегалних радњи на Косову. У зависности од тога колико и да ли ће они бити спремни да под заставом национализма сачувају своје бизнисе, зависиће и мир у региону.
