„Русија је повукла све своје нуклеарно наоружање на националну територију. Сматрамо да је то требало одавно да уради и америчка страна. Међутим, Вашингтон наставља да у Европи чува, према неким оценама, до 200 авио-бомби“, истакао је Уљанов.
Алексеј Анпилогов, публициста из Москве, за Спутњик каже да је размештање нуклеарног наоружања ван граница територије земље увек било камен спотицања за СССР и САД, а касније и Русију и САД.
„Вашингтон је веома оштро реаговао на покушаје Москве да размести ракете у близини америчких граница, а притом је америчко руководство сматрало да је Сједињеним Државама дозвољено да инсталирају ракете у близини совјетских граница. Подсећања ради, свет је био на ивици нуклеарног рата 1962. године, у време Кубанске ракетне кризе. Разлог за кризу је било то што је Совјетски Савез инсталирао ракете средњег и малог домета на Куби, као одговор на размештање америчких ракета у Италији и Турској. Како би стигле до америчке границе, совјетским ракетама је било потребно отприлике исто онолико времена колико и америчким ракетама размештеним у Европи да стигну до совјетске границе. У међувремену, Русија је повукла све нуклеарно наоружање на своју територију, а САД под изговором да Русија наводно крши Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета, не само да чувају нуклеарно наоружање у Европи него и планирају његову модернизацију“, упозорава Анпилогов.
Како каже, на тај начин се ствара веома напета атмосфера, а све што се дешава је део стратегије такозваног „одвраћања“ Русије.
Војни аналитичар Александар Радић за Спутњик каже да су у време распада Источног блока и СССР-а Сједињене Државе задржале све своје капацитете из Хладног рата.
„Када су их смањивали, учинили су то само у домену у ком је то њима одговарало, а у складу са промењеним проценама потреба и смањивања бројчаног стања војске и инфраструктуре у Европи. У овом тренутку, Американци имају ускладиштене авионске бомбе, између осталог и у Италији, за своје борбене авионе и потенцијално за борбене авионе савезника. Америчке бомбе нису директно на располагању савезничким земљама, али по потреби могу да се користе са борбених авиона чланица НАТО-а. Најближа тачка Србији је у Италији, у Авијану“, каже Радић.
Председник Академије геополитичких проблема генерал-пуковник Леонид Ивашов верује да ће САД повући своје нуклеарно наоружање са територије Европе, али да се то ипак неће десити у догледној будућности.
„Све ће зависити од тога колико ће снажна бити Европа и да ли ће она моћи да инсистира на томе да Американци повуку нуклеарно оружје. Оно се налази на територији Европе не зато што је то потребно Европљанима, него зато што уз његову помоћ САД контролишу европску политику, економију, безбедност. Паметни људи у Европи одлично разумеју да ово оружје само повећава ризик избијања сукоба на територији Старог континента. Русија је спремна да заједно са Европом ради на јачању безбедности, али то би требало да буде колективна безбедност за све, на принципу једнакости“, објашњава Ивашов.
