У историји америчке армије, још од Корејског рата и захтева тадашњег америчког команданта Дагласа Макартура да се нуклеарно оружје употреби против Северне Кореје и Кине и одлуке тадашњег председника Харија Трумана да га због тога смени, није било случаја да један амерички генерал устане против свог врховног команданта.
Изјава генерала Џона Хејтена, команданта Стратешке команде (Стратком) америчке војске, најважније америчке команде у случају нуклеарног рата, да би у случају незаконите одлуке председника Трампа да се крене у нуклеарни удар, отказао послушност, преседан је без премца.
У емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ генерал Драган Катанић, бивши командант РВ и ПВО, политиколог Александар Павић и новинар и консултант Јован Џон Боснић разговарали су о томе отказује ли Пентагон послушност америчком председнику Доналду Трампу.
Генерал Хејтен је говорио у контексту америчког устава и прописа који се тичу издавања команде за нуклеарни удар, каже Павић. Одлуку о нуклеарном удару не доноси један човек — поред председника о томе одлучују и Савет за националну безбедност, државни секретар и секретар за одбрану, наставља он.
„Ту мора да прође више филтера, када је реч о одлучивању, па чак и када је реч о реаговању. С тим што реаговање мора да иде много брже. Пажљиво сам прочитао шта је рекао Хејтен. Он је говорио искључиво легалистички. Он је одговорио на питање из публике, сада можемо да нагађамо да ли је питање било наивно или намерно, а с обзиром каква је атмосфера, рекао бих да није случајно постављено“, каже Павић.
У оваквим случајевима тешко да има случајности, додаје Павић и каже да је генерал Хејтен био веома прецизан у својој изјави. Хејтен је рекао да, ако би од председника добио нелегалну наредбу за нуклеарни удар, он би сугерисао нешто што је легално.
Боснић каже да цела ствар нема везе са војним питањима, већ је посреди политичка игра америчких демократа и група које подржавају Хилари Клинтон, као делова републиканске странке који се противе Трампу.
Генерал Хејтен је, према Боснићевим речима, искоришћен од стране демократа.
Када се добије наредба за реаговање, у већини случајева нема времена за размишљање, каже генерал Катанић, јер је време употребе стратешких снага веома кратко — некада се мери минутима, а некада секундама, каже Катанић. Циљеви и начин дејства знају се унапред јер су уређени актима, као што су закон и правила службе, каже Катанић и додаје да би у свакој земљи света, после овакве изјаве, генерал био замењен.
„Ако председник Трамп и амерички врх желе да одрже свој ланац командовања, мислим да ће га сменити, без обзира на неке друге околности“, каже Катанић.
Целу причу Трамп је сам себи замесио претњама упућеним Северној Кореји, наводи Павић. Тиме је узбуркао јавност, а ради слично као бивши председник Ричард Никсон почетком седамдесетих. Никсонова доктрина, каже Павић, позната је као „доктрина лудака“.
„Ако звучим опасно, као да сам ирационалан, заплашићу северне Вијетнамце да ће сести за сто и постићи мир. Изгледа да се Трамп користи истом методом што се тиче Ким Џонг Уна и Северне Кореје, али то је почело да брине људе да може да започне нуклеарни рат у Северној Кореји. И сам је дозволио да се започне та тема“, објашњава Павић.
Питање на које је Хејтен дао одговор и изазвао полемику је својеврсно упозорење Доналду Трампу у случају да Америка прва покрене нуклеарни удар, наставља Павић, јер у случају да се ради о реаговању на нуклеарни напад, нема времена да се размишља о легалности или нелегалности употребе нуклеарног оружја, а питање је и да ли је Трамп довољно моћан да смењује војне команданте, каже он.
„Мислим да није довољно моћан. Цео политички естаблишмент је против њега. Он је зависан од Пентагона. Пентагон му је једини савезник у вашингтонској мочвари. Сада је питање може ли он сам, без мишљења неког другог да донесе такву одлуку. То је питање које постављам“, каже Павић.
