Криптовалута је реч која се све чешће чује у стручним, банкарским круговима, али и међу младима који желе да открију нешто ново, а пре свега — да зараде. Иако су се појавиле пре осам година, криптовалуте са собом носе вео тајне, а главно питање које их прати је да ли су претња официјелним валутама, долару, евру и да ли ће преузети примат у међународној трговини.
Саговорници „Енергије Спутњика“ кажу да је тренутни утицај криптовалута на глобална дешавања веома мали. Међутим, постоје различита размишљања о његовој будућности, оцењује доцент др Душан Бараћ са катедре за електронско пословање Факултета организационих наука.
„У Кини су пре неколико месеци прилично пооштрили законе. Велики број инвеститора је одлучио да купује криптовалуте. Слично се дешава и у Америци. Кад је дошао Трамп плашили су се шта ће бити са доларом, па су куповали криптовалуте. Међутим, према подацима Централне банке Велике Британије, криптовалуте на промет утичу са 0,001 одсто, њихов утицај је тренутно занемарљив, али не значи да ће тако и остати“, каже Бараћ.
Плашећи се утицаја имагинарних валута, Уједињени Арапски Емирати имају намеру да забране коришћење биткојна и других криптовалута. Ипак, професор Високе школе за пословну економију и предузетништво др Војкан Васковић каже да не постоји опасност да ове валуте преузму главну улогу у међународним плаћањима.
„Биткојн има ограничење од 21 милион који може да се генерише из софтвера који се користи за ту криптовалуту. До данас је генерисано око 14 милиона, што је пандан вредности од 14 милијарди долара. Кад узмете у обзир да је у свету генерисано око 700.000 милијарди реалног новца, ова цифра је испод нивоа статистичке грешке, тако да то не може да има неки значајнији утицај на реалну економију“, каже професор Васковић.
Да ли је предност или мана биткојна то што је децентрализован, што ниједна институција својим мерама не може да утиче на његову вредност? Цена понуде и потражње за овом, најпознатијом криптовалутом, варира. Тренутно је око 1.050 долара, а постоје прогнозе да ће до краја године да порасте за шест стотина. Поред тога што се купује на интернету, биткојн је у Србији могуће купити у чак осам мењачница, на два банкомата у Београду и једном у Новом Саду. Доцент Бараћ каже да се у куповину не треба упуштати без добре припреме.
„Код нас постоји мит како поједини Срби зарађују учешћем на мрежи биткојна. На њој се учествује прикључивањем хардверске инфраструктуре, једног или више рачунара, па многи мисле да би онај ко купи сто хиљада рачунара могао да има јак утицај на вредност биткојна, међутим, та мрежа је сада толико велика да ниједна институција на може на тај начин да утиче на цену у Србији. Мој пријатељ је недавно седам дана непрекидно држао укључен рачунар, давао одређену снагу са свог рачунара, ’рударио‘, како се то каже, а зарадио је 0,5 долара“, каже Бараћ.
Његов колега професор Васковић додаје да виртуелни новац функционише на интернету, али је најважније да валута функционише и у реалном окружењу. Банке интензивно раде на анализи овог пословања, реч је о четири велике европске банке. Они заправо раде на развоју сопствене „валуте“ по тој технологији, каже он.
„Али банка мора да води рачуна да тај електронски новац функционише мимо глобалне информатичке мреже. Када обавите трансакцију биткојном, она је тек после 10 минута валидна. Дакле, ви продате робу, а онда чекате валидацију трансакције од најмање три чвора у мрежи и тек тада сте заправо платили. Замислите како би изгледало да у самопослузи платите биткојном и чекате валидацију десет минута. Било би то помало непријатно“, примећује професор Васковић.
Криптовалуте, којих има чак две стотине, званично се корисите као новац, међутим новац који је генерисан од стране софтвера може да се користи само за размену добара, али не може да се назове валутом, јер не испуњава све критеријуме, објашњавају саговорници „Енергије Спутњика“ и додају да на Западу закон криптовалуте не третира као валуте већ као „комодити“ робу са додатом вредношћу.
Дакле, ако је записано на интернету колико „новца“ имамо и колико можемо да потрошимо, не значи да смо богати. Ни папирни новац не вреди ништа сам по себи већ му вредност настаје на тржишту, односно у перцепцији људи да он нешто вреди.
