„Систем ’Мастер‘ (мобилни астрономски систем телескопа-робота) размештен је у пет руских градова, у Јужној Африци, Аргентини и на Канарским острвима. Наши роботи знају све о небу. Аплоудовали смо у њих све неопходне податке“, каже Липунов за Спутњик.
Захваљујући систему „Мастер“, научници откривају променљиве звезде, комете, астероиде, супернове.
Телескоп који је инсталиран у Аргентини у августу ове године фиксирао је судар неутронских звезда, што руски научник сматра највећим успехом овог система.
По први пут у историји научници су забележили гравитационе таласе који су изазване овим сударом.
„Неутронске звезде су прави диносауруси наше васионе. Судари оваквих звезда трају неколико десетина секунди и дешавају се врло ретко. Раније се сматрало да само судар црних рупа може да изазове гравитациони талас, али испало је до је то могуће и када су у питању неутронске звезде“, објашњава Липунов.
Како наводи часопис „Наука и живот“ овaj проналазак допринео је формирању нове научне дисциплине — гравитационо-таласне астрономије, која ће дати човечанству нове податке о томе како функционише васиона. Проучавање сигнала, који су добијани сударом неутронских звезда, обезбедиће научницима нове информације о особинама „суперчврсте“ супстанце. Осим тога, спајање звезда је довело до стварања тешких елемената, тако да може да се говори о својеврсној галактичкој „фабрици“ тешких елемената.
Такође, 17. августа 2017. године на удаљености од 130 милиона светлосних година у галактици NGC4993 неколико телескопа, између осталог и руски телескоп „Мастер“, забележили су судар две неутронске звезде који је изазвао гравитациони талас. Иначе, научници који су 2015. године открили прва таласања у закривљености простор-времена, позната као гравитациони таласи, ове године су добили Нобелову награду за физику. Постојање ових таласа још једном доказује да је Ајнштајнова теорија релативитета тачна.