Предстојећи избори у пет општина биће јасан показатељ односа снага у тим местима, али за Клачара они нису снажан индикатор за београдске, још мање за евентуалне парламентарне изборе.
„Могу да буду и нека врста иницијалне каписле или најаве да можда неке странке који нису у првом плану добију замајац уколико направе добар резултат“, каже Клачар.
Социолог Владимир Вулетић указује на, како каже, један интересантан маневар у Мионици, који ће показати да ли комбинација СПС–ЈС–СРС може да буде корисна и за изборе у Београду.
„То је оно што ми се чини да ће бити можда најинтересантније кад је реч о изборима у ових неколико локалних заједница“, каже Вулетић.
Клачар додаје да слична комбинација у Београду не би била толико изненађење. Он указује да СПС није толико утемељен у самом граду Београду колико је у неким другим деловима у Србији.
„С друге стране, таква врста коалиције значи да се могу ’амортизовати‘ неке друге странке које могу да буду много већа штета за СНС од ове коалиције. Коалиција СПС–ЈС–СРС фактички може да узима све гласове од центра до неке крајње деснице, што значи да могу да неутрализују резултат Двери, ДСС-a па и Вука Јеремића. Али заиста мислим да ће Ивица Дачић мало више да размисли о таквој коалицији у Београду, имајући у виду ипак да је он министар спољних послова, а да коалиција са СРС тражи да он објашњава неке ствари и домаћој и међународној јавности“, каже Клачар.
Говорећи о ванредним парламентарним изборима, Клачар каже да су они могући и да ће СНС макар још једном темељно да преиспита одлуку.
„Маја Гојковић је оставила ту могућност рекавши да се никада не могу предвидети околности које ће да наступе. И што је можда још важније, понашање СНС-а од 2012. нам је увек показатељ да су ти избори на било ком нивоу увек могући. Латентно присуство могућих избора је нешто што је мање-више карактеристика СНС-ове владавине“, каже Клачар.
Он додаје да чак и да не буду расписани, сам разговор о изборима, стварање одређене тензије, нешто је што иде и те како на руку СНС. Клачар каже да се одлука о изборима доноси у јако уском кругу људи, те да су многи и у опозицији и у власти ускраћени за информације.
„Опозиција је тако растрзана између тога да ли да се спремају само за београдске изборе, што могу да покрију и логистички и инфраструктурно, или се иде на целу републику. Комбинаторика ће бити потпуно другачија ако буду и парламентарни избори. Све је то једно окружење које више одговара СНС-у него опозицији, зато што напредњаци оног момента кад распишу изборе, имајући у виду своју снагу и ресурсе, за 30 дана могу апсолутно да ураде све што су тој кампањи замислили. Опозиција такав ритам за тако кратко време заиста не може да испрати“, каже Клачар.
Победом на евентуалним парламентарним изборима СНС би имао обједињену власт до 2022. Дакле, имају власт на нивоу председника Републике, власт у Београду власт у Републици, имају власт у покрајини до 2021 године и, како каже Клачар, имају власт у више од 90 одсто општина до 2022.
„То је заиста велики изазов за било коју странку па и за СНС. С друге стране, показали би да су и даље доминантна странка и смањили шансу опозиције да се прегрупишу и да се у оквиру опозиције изроди неки нови лидер“, каже Клачар.
На питање колико атмосфера у Скупштини Србије може бити окидач за расписивање ванредних парламентарних избора Клачар каже да из угла СНС-а најразличитије ствари могу да се искористе као повод за изборе. Он сматра и да је готово немогуће сетити се због чега смо ми до сада излазили на изборе 2014. или 2016. Подсећа и да и теоријски и практично постоје разлози када се иде на ванредне изборе. Када немате већину у парламенту, ако имате компликовану коалицију која вам не дозвољава да управљате државом или имате неке крупне економске социјалне и политичке проблеме у друштву.
„Ситуација у парламенту није нешто што је добар знак. Дакле, и ту постоји много проблема и са једне и са друге стране. Логично говорећи, ако имате већину у скупштини јако велика одговорност је и на вама за креирање тог амбијента. Не можемо рећи да је ситуација у парламенту гора него што је била у многим годинама иза нас, јер, ако би смо то узимали као критеријум за изборе, сигуран сам да бисмо могли да их имамо макар два пута годишње“, изјавио је Клачар.
Он сматра да поруке које се шаљу кроз парламент нису добре зато што се не дозвољава да се развије дијалог, који може да буде заиста жустар, али да буде у неким оквирима који могу да се толеришу.
„Свакако не би требало овакву ситуацију користити за изборе. Пре би требало овакву ситуацију искористити да се заиста један дијалог покрене у парламенту, да та атмосфера можда буде релаксиранија и да се води озбиљан политички дијалог“, каже Клачар.
Према речима Вулетића, парадоксално је, али парламентарни избори сада би највише, теоријски гледано, користили опозицији. Његов је утисак да Србија и нема опозицију, односно нема никога ко говори у име опозиције.
„Већ годинама тврдим да је Србији потребна јака власт али и јака опозиција која би имала 20-25 одсто подршке и са којом онда знате о чему разговарате, која има некакву своју алтернативну политику. Онда можете да кажете да је то опозициона странка. Било би јако важно, између осталог, да се што пре у Србији формира једна структура која би могла да представља својеврсну алтернативу власти. С друге стране, јака опозиција је прави коректив власти а ово сада је нека политика која мени више изгледа као могућност да се власт игра са свим тим странкама. Та ситуација није добра за нашу политичку сцену“, каже Вулетић.
