Анестезиолог открива шта се тачно догађа након што упаднете у дубоки сан на операционом столу!
Посао анестезиолога јесте да избрише вашу свест, уклони бол и имобилише тело уочи операције. Он мери ваш пулс док спавате, проверава дисање и крвни притисак.
„Урадио сам више од 30.000 анестезија током своје тридесетогодишње каријере. Третирао сам људе свих старосних група, од новорођенчади до пензионера. Пацијенти у мене имају поверења, иако ме упознају тек неколико минута пре захвата. Открићу вам шта све пропуштате док спавате“, најавио је Хенри Џеј Презбило, за „Дејли мејл“.
Зашто не смете да једете?
Сигурно знате да не би требало ништа да једете пре операције. Разлог је то што анестезија опушта мишиће и искључује рефлексе. „Вентили“ између грла и желуца се опуштају, допуштајући да садржај протиче у уста, док рефлекс ждрела више не чува улаз у грло, преноси „Ало“.
Ако храна заврши у дисајним путевима, пацијент може да се угуши или киселина из желуца може да оштети плућно ткиво. Обично се пацијентима саветује да ништа не једу 6 до 8 сати пре операције. Само бистре течности су допуштене, и то до два сата пре операције, с обзиром на то да не треба да напуне желудац киселином. Масна храна производи најтврдокорнију киселину, којој треба осам сати да се уклони из стомака.
Неки пацијенти се свега сећају
Више од век и по након што се инхалирање етерског гаса показало као најбоље средство за омамљивање, још увек не можемо да одговоримо на основно питање: Како ради анестезија? Постоји расправа о томе да ли спречава формирање памћења за време операције.
Како би се осигурала потпуна амнезија, понекад се током поступка дају додатни лекови. Очекивање је да се ниједан пацијент неће сетити шта се догађало док су били у дубоком сну, али неки се ипак сећају.
„Четворогодишња девојчица имала је поновљену операцију након уклањања тумора мозга, када је хирург споменуо да је доживела опозив током прве операције. Неколико дана након поступка, током јутарње визите, девојчица га је упитала: ’Хеј, докторе, што значи бледер?‘ Током операције, хирург познат по том изразу, упутио је помоћника да спали отворен крвни суд — бледер. Није било начина да четворогодишњакиња то зна. Побринуо сам се да током моје неге малена не доживи никакав опозив“, испричао је анестезиолог.
Старијим људима треба мања доза
Проценат инхалираног гаса који је неопходан за постизање стања хемијске коме не разликује се много с обзиром на врсту или величину, било да је то миш, слон или човек. Заправо, већа промена наступа с годинама — што сте старији, то је мање гаса потребно.
Исто се не може рећи и за анестезијске лекове који се примењују инјекцијом. Потребна количина се повећава како се ниво потрошеног кисеоника повећава. Мале врсте имају тенденцију да конзумирају више кисеоника по килограму од већих врста и као резултат тога, доза по килограму анестезијског лека убризганог у човека могла би да убије једног слона, али не и миша.
Уобичајено се користе три врсте гаса: десфлуран, изофлуран и севофлуран. Севофлуран је најпопуларнији. Он се мало разликује од етра, који је први пут коришћен 1846. године, али драматично смањује време до губитка свести. Потребно је отприлике осам до десет удисаја док пацијент не заспи.
„Мајка свих лекова у мом комплету, последњи напор за спас живота, јесте епинефрин. Има посебно место у мом сету, које зовем ’Ох, не‘. Стоји на врху машине за анестезију, одмах десно од монитора. Кад год ико у сали каже ’Ох, не‘, ја рефлексно хватам шприц са епинефрином. Хормон, који се понекад назива адреналин, убрзава откуцаје срца и повећава крвни притисак. То је спас живота“, открива стручњак.
Зашто сте након буђења збуњени?
Постоји дубоко уверење да анестезија украде нешто из пацијентовог ума. Прерано пуштање породице код пацијената у собу за опоравак само јача ову погрешну веру. У поређењу са секундама које су потребне за изазивање анестезије, гасовима треба знатно дуже да престану да делују. Пацијент је у стању да одговори на наредбе убрзо након операције, али препознавање захтева вишу функцију мозга и последње се враћа, објаснио је др Презбило.