Данас, након триста година постојања, тајно друштво окупља, према проценама, између 2,6 и 5 милиона људи широм света. У Немачкој живи око 15.000 „слободних зидара“. Један од њих је Петер Додерер, заменик руководиоца масонске ложе Немачке, задужен за рад са јавношћу.
На питање Спутњика како је могуће да за три века, колико постоји ово друштво, оно и даље успева да одржи статус „тајног удружења“, Додерер каже:
„То је наш проблем. Масонерија није настала ради популарности. Наше друштво потиче из епохе просветитељства. Није настало из потребе за публицитетом, већ напротив. Ширење револуционарних идеја као што су слобода, равноправност и укидање феудалног система и кметства нису подржавали ни тадашњи владари ни црква. Зато смо радили у тишини, а и данас је тако“.
У почетку су се масонима прикључили представници трећег сталежа и дворани. Потом су чланови овог братства постајали и мислиоци и људи из науке и уметности. Најпознатији међу њима су тада били Моцарт и Гете.
„Припадност братству је била ексклузивна. Они које су уводили у братство осећали су да је то нешто посебно. Иако ритуал пријема протиче у мраку, заправо само чланство нема никакве везе са мраком у било ком погледу“, говори Додерер и додаје да сваки члан може да призна да је део братства, али да нема права да јавно говори о другим члановима.
До данас су остале тајне три кључне ствари: знак, реч и руковање. „Ради се о одређеном знаку, шифри и специјалном руковању које је познато само члановима удружења, и оне служе као знак распознавања. До данас се масонима не допада ако део ових ритуала доспе у јавност“, објашњава наш саговорник из редова братства.
Црне и беле куглице одлучују да ли ће неко да постане масон
Данашњи (велики) мајстор и заменик руководиоца масонског друштва у Немачкој, уједно и наш саговорник, постао је део братства током деведесетих година сасвим случајно. Док је радио једно истраживање, Додерер је случајно наишао на вајмарску ложу „Ана Амелија“, чији је члан био и Гете. Међутим, није преко ноћи постао члан.
„Три године сам био ’ученик‘. Потом сам стекао право да замолим за пријем у друштво. Присутни чланови одлучују о пријему кандидата користећи црне и беле куглице. Ако број сакупљених црних куглица премашује предвиђену количину, онда се одлука о пријему одлаже за једну годину. Тада се понавља процедура молбе за пријем у братство“, објашњава Додерер.
Саговорник Спутњика и припадник ложе „Ана Амелија“ сматра да је масонерија записана у генима и да човек не може да научи како да постане „слободни зидар“.
„Фантастичан је осећај када на сусретима масона, у оквиру такозваних ложа, присуствујете дискусији члана који се залаже за укидање служења војног рока и члана братства који је генерал. Обојица воде смислени разговор и сврсисходну расправу и то доводи до величанственог осећаја“, објашњава немачки масон.
„Слободни зидари“ желе да чланови позитивно утичу једни на друге, како би сви заједно „расли“. Одавно у оквиру овог братства постоји институција прикупљања пензије за чланове породице преминулог колеге. Осим тога, они врло активно подржавају различите хуманитарне организације. Додерер објашњава да у масонске редове могу да ступе само мушкарци, али да постоје и ложе искључиво за жене.
