„Иљушини“ су се разлетели на различите стране и испустили акустичне (радио-хидроакустичне) плутаче (бове). Након нешто мање од пола сата, један од њих је добио сигнал са једне од плутача која је „чула“ кретање подморнице. Авиони се враћају, постављају се у бојни курс и спремају „озбиљније“ аргументе — бомбе и самонаводећа торпеда. Тако су изгледали недавно одржани маневри руске морнарице и авијације на руском пацифичком приморју, односно руском Далеком истоку. Посада Ил-38 успешно је нашла и уништила условни подводни циљ. Истовремено су у маневрима били ангажовани и авиони Ту-142, ловци МиГ-31 и палубни хеликоптери Ка-27.
Практично је немогуће наћи подморницу која је дубоко и која се полако креће. Веће су шансе да се нађе игла у пласту сена. То је уосталом и главна одлика подморница — могућност да се сакрије у морским дубинама. Зато се у потрагу укључују различити апарати који претражују терен, односно водену површину врло детаљно, буквално миљу по миљу. Противподморничка авијација је тек један од делова „мреже“ за потрагу подморница.
За руску Тихоокеанску флоту проналажење подморница је од кључног значаја. У водама на Далеком истоку плови америчка атомска подморница „Охајо“, која у оквиру својих ракета, носи трећину америчког нуклеарног арсенала. Стога, веровано није потребно даље објашњавати важност руске противподморничке одбране, а у том смислу и авијације.
Заједнички напори
У овом тренутку, у саставу руске флоте постоји 46 противподморничких авиона Ил-38 и осам усавршених летелица Ил-38Н. До 2020. године, кроз програм модернизације би требало да прође 28 базичних летелица. Ти авиони могу да делују самостално или заједно са другим сегментима „мреже“, односно бродовима за детектовање подводница или подводних мина, за морску обавештајну делатност и спасилачка пловила. Осим тога, у оквиру Северне и Тихоокеанске флоте постоји и ескадрила Ту-142, војно-морска верзија стратешких бомбардера Ту-95. Сваки „ловац на подморницу“ носи читав арсенал који му омогућава да нађе и уништи циљ.
„Сви ти авиони су веома мобилни, могу да развију велику брзину у кратком временском интервалу и да пређу велика растојања“, објашњава за Спутњик адмирал Владимир Комоједов, бивши командант Црноморске флоте Русије.
„У принципу, када плитко плови, подморница може да буде нађена визуелно. Такође, за прецизнију претрагу, користе се и различите бове (плутаче), попут инфрацрвених, хидроакустичних, пасивних, активних, као и аутономних — за рад на различитим дубинама. То јест, посада авиона је припремљена за сусрет са било којим циљем.“
„Очи“ флоте
Алгоритам по којем делују противподморнички авиони је прилично једноставан. Након што избаци бове, авион наставља да кружи ишчекујући сигнал о евентуалном кретању подморнице. Чим добије сигнал који је прво добила бова, а потом емитовала ка апаратури авиона, посада те податке предаје противподморничком броду или својој подморници. Истовремено, авион наставља да прикупља податке са других плутача. Тај процес подсећа на игру коју смо сви играли у детињству — „подморнице“.
Осим тога, противподморнички авион може и сам да нападне циљ. Ил-38 и Ту-142 носе широки дијапазон оружја: торпеда АТ-1 и Ат-2, ракете АПР-1, АПР-2 и АПР-3, противподморничке бомбе, морске мине и још много тога. Модернизовани Ил-38Н има и нови комплекс нишана и навигационог система, који значајно повећава прецизност поготка постојећег оружја.
