Путин је ову оцену изнео у новој Академији за стратешке ракете у Москви, што је од симболичког значаја за руског председника. Он је баш ту изнео своју визију развоја руске армије — мале, агилне, добро наоружане и професионалне силе која може да „изађе на црту“ НАТО-у, упркос великој разлици у буџету, и то пре свега захваљујући технолошкој надмоћи.
„Русија мора да буде међу лидерима, а у неким областима и апсолутни лидер, у стварању војске нове генерације, војске нове технолошке парадигме. Ово је питање од највећег значаја за обезбеђивања суверенитета, мира и безбедности наших грађана, као и за стабилан развој наше земље, уз отворену и независну спољну политику која је заснована на нашим интересима“, рекао је Путин генералима.
Он је упоредио руске одбрамбене трошкове, који ће 2018. године износити око 80 милијарди долара, или око 2,85 одсто БДП-а, са америчким издвајањима од преко 700 милијарди долара. Према речима руског председника, очигледан несклад може да се надокнади само ако Русија буде користила мозак.
„Морамо да будемо паметни. Нећемо се ослањати на ’војне мишиће‘ и нећемо бити увучени у економски исцрпљујућу и неразумну трку у наоружавању. Не треба нам бескрајан број база широм света и нећемо глумити светског жандарма“, рекао је Путин.
Термин „технолошка парадигма“ често се користи у теорији која наводи да се свако друштво заснива на одређеним кључним технологијама. Тренутно је та парадигма у процесу замене технологијом биоинжењеринга, вештачке интелигенције и нано-технологије.
Стручњаци кажу да би управо вештачка интелигенција могла да има кључну улогу у развоју руске војске, с обзиром на велико интересовање које је Путин раније показивао за ову тему. Неке од тих технологија већ се користе у војне сврхе.
Вештачка интелигенција већ је у руској војсци
Примера ради, нови руски командни центар, који је представљен пре три године, већ има многе елементе који би могли да се доведу у везу с вештачком интелигенцијом, каже стручњак за војна питања Алексеј Леонков. Огромну количину информација које се сливају у овај центар анализирају компјутерски алгоритми.
„Логистички део операције у Сирији састојао се у обезбеђивању и транспортовању великог броја теретних пошиљки на оптималан начин у економском смислу. Податке са употребом муниције и кретањем бродова процесирали су алгоритми вештачке интелигенције“, каже Леонков.
Питање економије често је од кључне важности за војску. Примера ради, ројеви дронова могу да постану проблем, али не зато што их је тешко оборити, већ зато што то није исплативо урадити скупим ракетама земља—ваздух.
„Зато творци одбране раде на адекватним одговорима на ову претњу кроз коришћење јефтиних ласерских зрака или микроталаса. Војни ласери се пре свега користе да би блокирали оптичке сензоре на авионима или крстарећим ракетама“, каже Леонков.
Друга област згодна за примену вештачке интелигенције јесте аутоматско препознавање претње.
„Први пут је коришћена за једноставније податке као што су сателитске фотографије, а сада се примењује и у радарским станицама. Препознавање претње међу хиљадама објеката је операција у којој је вештачка интелигенција веома добра“, указује Леонков.
Руска војска може у наредном периоду да очекује многе друге напредне оружане системе, међу којима су и надзвучне бојеве главе, каже пензионисани генерал-пуковник Јевгениј Бужински.
„Ми већ имамо ту технологију. Тестирали смо ракету Циркон, која носи надзвучне бојеве главе, а питање гласи када ће Министарство одбране одобрити серијску производњу“, рекао је Бужински за РТ.
