Истовремено и генерални директор „Збербанке“, господин Герман Греф каже за „Фајненшел тајмс“ да ако Запад, у оквиру нових економских и финансијских санкција, избаци Русију из система СВИФТ, онда ће онај хладни рат којег се сећамо бити само обична дечја игра. На те две изјаве крајем ове одлазеће 2017. године иде и одлука Вашингтона да Украјини испоручи америчке противоклопне ракете „џавелин“, што је у Москви дочекано с упозорењем да је „црвена линија“ такорећи додирнута, или прекорачена. Што не може да ублажи ни најновија изјава Сергеја Лаврова да „између Русије и САД неће бити нове гвоздене завесе“.
Чињеница јесте да НАТО шаље нове трупе на границе Русије, чине то и Немци. И на јужном крилу НАТО-а, у Бугарску и Румунију треба да стигну нове НАТО јединице. У Румунији је већ оперативан амерички антиракетни штит, у Пољској се штит убрзано гради. Русија се убрзано војно опкољава, а амерички председник Доналд Трамп наводно је незадовољан уговором о нуклеарном разоружању СТАРТ-3, који, ето, више одговара Русима. Ако то није тактика бизнисмена да се подигне цена у будућим преговорима са Москвом, онда је то само потврда да ресетовање односа између Русије и САД неће ићи ни лако ни брзо. Јер, и Владимир Путин може да каже да је Русија незадовољна америчким једностраним изласком из споразума о АМБ из 1972, или изградњом антиракетног штита у Европи, или појачаним присуством снага НАТО-а директно на руским границама, где су се постројили управо они који су се тамо постројили и 1941. године.
Заправо, у Москви је још пре три године јасно речено ко је главни непријатељ Русије: НАТО. Потврђена је и ранија ставка у руској војној доктрини по којој Русија задржава право да на конвенционални напад на њене интересе и територију прва употреби нуклеарно оружје, чак и против неке земље која сама не располаже атомским оружјем. За оне који још нису ушли у ексклузивни клуб потенцијалних мртваца, ето прилике да се мало освесте и размисле. Има још времена, ако има памети.
Москва је јасно рекла да ако не дође до договора о новом америчком антиракетном штиту у Европи, ако не буде америчких и НАТО гаранција да није уперен против Русије, Русија ће бити присиљена да одговори војним контрамерама. Из САД Русији још нису дате те гаранције, а нема ни става о некој заједничкој америчко-руској сарадњи око тог антиракетног штита, о заједничкој контроли тог будућег борбеног система има још мање наговештаја. Сви досадашњи предлози Москве у том правцу су одбијени. Американци чак најављују и излазак из споразума о ракетама средњег домета.
Русија нови амерички антиракетни штит у Европи, па и у Јужној Кореји, доживљава као претњу сопственој безбедности из неколико разлога. Као прво, локације тог новог америчког антиракетног система изазивају сумњу у Москви да Американци желе да деградирају руски офанзивни интерконтинентални ракетни потенцијал смештен на копну у функцији руског узвратног нуклеарног удара. У територији нуклеарног рата она страна која има могућност да осујети противников узвратни атомски удар може да се нада да у нуклеарном рату може и да победи, чиме је директно провоцирана у некој кризној ситуацији да прва и прибегне употреби атомског оружја. Ако имате ракете близу руских граница са којима можете да обарате руске интерконтиненталне пројектиле, онда сте у ситуацији да имате огромну предност у евентуалном атомском сукобу, имате „вишак“ времена не само за први удар, већ и за други. И не само то, контејнери у којима би требало да буду те америчке ракете пресретачи других ракета могу врло брзо да се напуне другим пројектилима, односно балистичким офанзивним ракетама.
Дакле, Украјина, Балтик, Румунија и Бугарска само су завршетак дугогодишње политике опкољавања Русије базама НАТО-а. Врло опасна игра по европски и светски мир.
Срећна нам Нова 2018.
