Председник тог тела Милош Ковић сматра да ће Београд потписати обавезујући Споразум о свеобухватној нормализацији односа са Приштином, те да је заправо реч о признању Косова и Метохије као сецесионистичке парадржаве.
„Задатак Апела који је упућен српској јавности и српским властима је да су српски грађани, грађани ове земље и сви Срби — из Републике Српске, Црне Горе, Македоније, када је у питању Косово и Метохија, дужни да реагују. То је Апел који грађани ове земље потписују именом и презименом, у којем се од српских власти захтева да не дозволе да први пут у српској историји српска рука потпише одрицање од Косова и Метохије“, објашњава Ковић за Спутњик.
Он додаје да је потписивање у току и да тај документ потписују најугледније личности јавног, духовног, научног и уметничког живота Србије. Када потписи буду прикупљени, текст ће бити представљен јавности, у најскоријој будућности, каже Ковић.
„Косово и Метохија је наш Јерусалим, наша света земља, зато захтевамо да преговори буду замрзнути до тренутка када ће текућа промена у односима снага, која је сада сасвим очигледна, добити јасне форме. Треба преговарати, јер без преговора нема решења, али треба доћи до решења које неће подразумевати понижење ниједне стране, њиме морају бити задовољни и Срби и Албанци“, објашњава Ковић суштину Апела.
Он додаје да је митрополит црногорско-приморски Амфилохије само један од потписника Апела, али се у јавности појавила нетачна и злонамерна информација да је творац документа. То је потом искоришћено за напад на митрополита и СПЦ.
„И не само то. Ово је посредно спречавање слободног разговора о Косову и Метохији. Грађани Србије имају право да о томе разговарају и повлаче одређене потезе. Све то ме веома непријатно подсећа на догађаје у вези са Меморандумом САНУ 1986. године. Тада је један дневни лист, такође без икаквог разговора с ауторима, објавио нацрт Меморандума. То је искоришћено за непринципијелну кампању, политичку харангу против Српске академије наука и уметности“, каже Ковић.
Он тврди да та времена, нажалост, нису прошла и да у прилог тој тврдњи стоји чињеница да деманти неистините информације није објављен.
