Ово је само посљедње у низу питања које показују да између Хрватске и Црне Горе, иако су оне пријатељске сусједне земље, у последње вријеме ствари не штимају најбоље, па су све учесталији захтјеви и претензије хрватске стране на многа културна и материјална добра која су у посједу Црне Горе.
По свему судећи, многи у Хрватској сматрају да је Бокељска морнарица прије свега искључиво културно добро Хрвата у Боки, о чему се током овог мјесеца расправљало чак и у Хрватском сабору, док су неки од наслова у хрватским медијима дословно гласили: „Рат око Бокељске морнарице“.
„Почео је један скандалозан процес у Црној Гори, а то је процес да се Бокељска морнарица отргне од онога што њој припада, Светог Трипуна и хрватске традиције. Црна Гора је започела процес уврштавања Бокељске морнарице у Унескову листу нематеријалне баштине, али тако да се негира хрватски почетак, хрватски зачетак и битни идентитет Бокељске морнарице и Кола Св. Трипуна. Ово је за Хрватски сабор, за хрватску културу и универзалну истину драматичан тренутак преко ког ми не смијемо прећи“, казао је заступник Моста на сједници Хрватског сабора Марко Вучетић.
„Црна Гора отпочиње процесе заборава Хрвата у Боки Которској, заборава културе и заборава оне универзалности. Хоћемо ли ми као хрватски заступници, као заступници у Хрватском сабору пристати на то и бити на страни оних који ћуте, оних који заборављају, и оних који људско своде на реликт који зависи о односу према нематеријалној баштини у Боки Которској“, запитао је заступник Моста током свог излагања.
Протест против намјере да Црна Гора самостално кандидује Бокељску морнарицу за Унеско стигао је и из удружења „Хрватске братовштине Бокељске морнарице“, чији је члан Томислав Бргуљан рекао да би таквим чином „традиција бокељских Хрвата постала традиција неких других народа“.
„Они кажу да је то црногорско национално благо, што је неистина и фалсификат. Предлажемо и ми смо сагласни да се на праведнији начин искористи заједничка номинација, јер Бока Которска је у Црној Гори неспорно“, казао је Бргуљан.
Колико је офанзива хрватске стране узела маха говори и чињеница да је ово питање потегнуто и у Скупштини Црне Горе, када је првом човјеку црногорске владе Душку Марковићу, током премијерског сата посланик Хрватске грађанске иницијативе Андрија Вуксановић поставио питање да ли је министарство културе приликом кандидовања Бокељске морнарице за Унескову листу нематеријалног блага изоставило у самом тексту култ Светог Трипуна и име хрватског народа, на шта му је премијер Марковић одговорио да Црна Гора као држава која баштини мултикултуралност „своје цјелокупно наслеђе третира интегрално и цјеловито, не дијелећи га према националној припадности“.
Коментаришући за Спутњик намјеру одређених кругова из Хрватске да Бокељску морнарицу присвоје и прогласе за дио хрватског наслеђа, вицеадмирал Бокељске морнарице Илија Радовић каже да се у суштини ради о једном акту који је „ван памети“ и да то раде неки људи који су вођени својим „болесним жељама“.
Вицеадмирал Радовић такође жели да посебно истакне захвалност премијеру Душку Марковићу на његовом ставу да наслеђе Бокељске морнарице нипошто не треба дијелити и испред њега стављати било који национални предзнак.
„Ми не дијелимо Бокешку морнарицу на хрватску, српску, итд. Она је ’Бокешка морнарица Котор‘ из Црне Горе и припада свим грађанима Црне Горе, а када буде примљена у Унеско, онда ће бити свјетска и припадаће свим грађанима свијета“, каже Радовић.
Чињеница да је Бокељска морнарица као културно добро старија од свих националних држава на Балкану и да је након цркве најстарија институција на територији Боке Которске и Црне Горе, сама за себе довољно говори колико је бесмислена иницијатива да се морнарица прогласи за прије свега културно добро Хрвата у Боки.
„Бокељска морнарица је историјско традиционална организација помораца из Котора и Боке која баштини ту традицију већ пуних 1.208 година, дакле у питању је 9. вијек. Тако да не прихватамо никакве приче ван тога јер Бокељска морнарица не може бити нигдје даље од Котора. То је моје дефинитивно мишљење и гледање као вицеадмирала, јер та традиција је везана за поморство и за једну културу која је на овим просторима управо толико колико кажем. Међутим, сада су се појавили некакви захтјеви и некакве жеље и ја кажем — лијепо је жељети, али ако немаш разлога и немаш могућности да нешто желиш не можеш то ни добити“, каже за Спутњик вицеадмирал Радовић.
Наш саговорник такође наглашава да се сама морнарица кроз своју дванаест вјекова дугу историју увијек искључиво везивала за град Котор и Боку.
„Бокељска морнарица је дефинитивно по мени и по свима нама који смо чланови и присталице Бокељске морнарице која баштини ту изузетно дугу традицију, прије свега везана за Котор и под именом ’Бокељска морнарица Котор‘, и заштитника-патрона Св. Трипуна. Заправо, прво њено име је било ’Побожно друштво которских помораца‘, то је 1363. година, што је први напис. Затим, друго своје име 1463. године када је написан први статут Бокељске морнарице, под именом ’Братовштина Светог Николе морнара из Котора‘ (опет Котор) и треће име 1859. године када је Аустрија дефинитвно скинула ту њену традиционалну опредијељеност као борбене организације која је бранила свој град и своју историју — добила је име ’Племенито тијело бокешке морнарице — Котор‘. Других имена није било и не прихватамо никакве придјеве уз име Бокељске морнарице. Постоје асоцијације које то желе да имају, али ми смо се дефинитивно одредили и прије неколико година званично најавили да Бокељска морнарица припада само Котору, односно, Црној Гори данас“, јасан је Радовић.
На крају разговора за Спутњик наш саговорник је испричао и једну занимљиву анегдоту везану за Бокељску морнарицу, која можда боље од свега поменутог говорити о њеном правом значају и вриједности.
Прича се, према казивању вицеадмирала Радовића, односи на догађај који се збио 1965. године када је чувени адмирал и академик Бокељске морнарице Владислав Брајковић отишао у Јапан како би кумовао новом броду Југооцеаније којем су надјенули име — Котор.
Када се авион адмирала Брајковића спустио на аеродром, према казивању нашег саговорника, три официра јапанске ратне морнарице стала су поред њега и поздравила га са ријечима: „Господине адмирале, одред ратне морнарице Јапана је постројен испред авиона и чека рапорт.“
Помало затечен тим чином, адмирал Брајковић је узвратио са: „Господо опростите, јесте ли ви можда погријешили?“
„Не, ми нијесмо погријешли јер знамо о којој се морнарици ради, ради се о најстаријој братовштини помораца на свијету. То ми цијенимо и због тога желимо да вам дамо почаст и поднесемо рапорт“, био је одговор јапанских официра.
У далеком Јапану су очигледно веома добро знали о коме се ради и ко је дошао да кумује новом броду, наводи Радовић у прилог тврдњи о светском значају Бокељске морнарице.
