Ново истраживање показало је како послеподневно спавање у временском трајању дужем од 40 минута повећава ризик за више телесних поремећаја.
Студија која је обухватила 300.000 испитаника показала је утицај поподневног дремања на развој метаболичког синдрома, укључујући дебљину, висок крвни притисак и повишен холестерол.
Истраживање је на годишњој конференцији представио Амерички колеџ кардиологије.
Према њему, човеково тело у сну током дана у трајању већем од 40 минута „умисли“ да је у стању дубоког сна, што значајно утиче на метаболизам.
Студија тврди како спавање после подне чини људе уморнијима него што заправо јесу, с тим што је обавезна разлика у дужини тог спавања.
Одморније, „бистрије“ и боље се осећају они који послеподне одспавају највише пола сата. Уколико дође до дубоког сна, мозак прелази у фазу „спорих таласа“, након чега се осећамо уморно и дезоријентисано.